Rase mačaka

Ukoliko vas zanimaju kakvih sve rasa mačaka ima, koje su razlike i njihove karakteristike, onda ste na pravom mestu! Ovde ćemo vam predstaviti neke od najpopularnijih rasa mačaka. Članke će pisati odgajivači i priznati felinološki stručnjaci. Imaćete priliku da pročitate koje su karakteristike određene rase, njen standard, istorijat i karakter. Nadamo se da ćemo vam na ovaj način približiti određene rase i felinologiju uopšte.

Ukoliko imate pitanja za nekog od odgajivača neke određene rase, spisak registrovanih odgajivača možete pogledati ovde.

Bengalska mačka (Bengal)

Autor: Marija Aleksić – odgajivačnica Shere Khan Tiger

Bengalska mačka je kombinacija egzotičnog izgleda divlje mačke poput leoparda i pitome i privržene naravi domaće mačke. Ovo je relativno nova rasa koja je nastala ukrštanjem azijske leopard mačke i domaće mačke 1970. godine na Kalifornijskom Univerzitetu gde su naučnici istraživali otpornost azijske leopard mačke na mačiju leukemiju. Hibridi koji su nastali u ovom istraživanju su svoj dom pronašli kod Zan Mil. Ona je daljim selektivnim uzgojem dobila bengalske mačke koje mi danas poznajemo. Zan Mil se smatra prvim uzgajivačem bengalskih mačaka jer se ona izborila da 1983. godine felinološka asocijacija TICA zvanično prizna prvu bengalsku mačku. Da bi bengalska mačka mogla da živi među ljudima kao ljubimac mora da bude potomak najmanje 4. generacije (F4) od prve generacije hibrida (F1).  U centar javnosti ove mačke su došle 1991. godine kada se svetom pronela vest da je jedna bengalska mačka prodata za neverovatnih 50.000 dolara. Od tada ih zovu ‘’ rols-rojsom’’ među mačkama.

Ono što privlači pažnju kod ovih mačaka je svakako njihov izgled koji podseća na leoparda. Po leđima i bokovima ukrašene su tufnama tj. rozetama koje su karakteristične za azijsku leopard mačku, dok po ostatku tela imaju pruge. Krzno im je gusto i izuzetno mekano i svilenkasto. Pod svetlom dobija zlatni sjaj, kao da je posuto zlatnom prašinom. Iako mali kao mačići, bengalci vremenom izrastu u krupnije mačke. Sa mišićavim telom, krupnim očima i krznom sa rozetama, zaista podsećaju na malog leoparda.

Jos jedna stvar koja je zanimljiva kod bengalaca je njihovo mjaukanje koje se razlikuje od ostalih mačaka. Njihov govor više podseća na cvrkutanje ptica, a inače su vrlo “govorljiva” vrsta.

Što se tiče nege i zdravlja, bengalska mačka ne zahteva mnogo pažnje kao neke dugodlake rase mačaka. Naravno potrebno ju je povremeno okupati, očistiti joj uši i redovno joj seći nokte. Bengalske mačke su relativno zdrava rasa mačaka, međutim, zbog neodgovornog uzgoja u prošlosti, ove mačke su razvile bolesti koje se nasledno prenose. Zato je jako bitno uzimati mačku od ozbiljnog i pouzdanog uzgajivača. Oboljenja koja su česta kod ove rase su: katarakta, srčana oboljenja, deformitet grudnog koša, displazija kukova, dislokacija čašice kolena.

Za razliku od divljeg izgleda, temperament im je pitom. Privržene su svojim vlasnicima i vole decu. Bengalci se lepo slažu sa psima, naravno sve dok su oni “glavni” u kući. Ove mačke su aktivne i razigrane, zbog toga ih deca obožavaju. Nalik na svoje divlje pretke, bengalci vole da se penju i skaču. Zato im je potrebno obezbediti razne penjalice i igračke. Bengalske mačke su vrlo društvene i zato ćete je retko videti da sedi stidljivo u ćošku kada vam dođu gosti. Ležernim hodom ce prići “pridošlicama” da ih onjuši i predstavi im se. Ovaj mali zvrk od mačke jednostavno će vam izmamiti osmeh na lice. Ali ako niste osoba koja joj može priuštiti pažnju koju ona traži najbolje bi bilo da se odlučite za neku mirniju rasu mačaka. Bengalske mačke su izuzetno inteligentne i spretne. Nemojte da vas začudi ako otvore vrata, izvuku fioku ili šapicama pomoću prekidača ugase svetlo. Lako se mogu naviknuti na povodac tako da ce rado ići u šetnju sa svojim vlasnikom. Za razliku od drugih mačaka, ove mačke vole vodu, tako da se može desiti da se ušunja u kadu dok se tuširate. Uz malo truda i rada sa njima, mogu se lako naučiti raznim trikovima. Pošto u sebi nose taj divlji gen, ove mačke su pravi mali predatori koji vole da love. Međutim u kućnim uslovima njihov ulov su uglavnom razne igračke, ključevi, sve što zvecka ili svetluca. Vole da sakrivaju svoj plen, npr. iza kreveta ili u ormar. Zato ako vam nestanu ključevi obratite se glavnom lopovu među mačkama, bengalcu. U kući gde živi bengalska mačka nikad nije dosadno a njihovi vlasnici se nikad neće osetiti usamljeno.

Britanska kratkodlaka i dugodlaka mačka (British shrthair & longhair)

Autor: Snežana i Dragan Koički – odgajivačnica Wishing Well

Britanska kratkodlaka mačka je jedna od najomiljenijih rasa kratkodlakih mačaka. Zbog svog mirnog karaktera, nežnosti i inteligencije mnogi je smatraju savršenim kućnim ljubimcem. Veoma je privržena i prilagodljiva svim članovima porodice što je čini vrlo specifičnom. Ne spada u mace koje se posebno vezuju za jednu osobu što se odnosi i na njenu izuzetnu prilagodljivost na različite uslove života i instikte koji mogu da se probude u britanskoj mački. Tako da od snažnog, pitomog i mirnog ljubimca u stanu ona može postati i odličan lovac. Vesele je prirode sa izuzetnom inspiracijom za igru i sa svojim dečijim duhom sporo odrasta i svoju punu zrelost dostiže sa dve, tri pa čak i više godina. Ona je vaš verni pratilac u kući i ima potpuni uvid u vašu aktivnost, ali nikada neće preći granicu kako bi vas uznemiravala i ometala. Iako će ponekad pratiti svaki vaš korak, kada sednete ona će takođe mirno sesti pored vas i uvek će biti u skladu sa vašim raspoloženjem. U prirodi svog karaktera imaju osobinu da ne prave nered po stanu, ne skaču previše po nameštaju i kao da znaju koja mesta su prikladna za njih iako im niko ne ograničava prostor. Ona će retko doći da vam sedne u krilo, ali će se često maziti oko vas. Ponekad ćete ovu macu čuti da prede, ali retko da mjauče. Iako su krupne imaju tih glas i koriste ga samo kad je to potrebno, kada je gladna ili poziva na igru. Britanska mačka je vrlo nezavisna i odmerena sa dozom “britanske rezerve” mada će vas ponekad iznenaditi ponašajući se kao malo mače spremno za igru.

Istorija

Poreklo Britanske kratkodlake mačke vezuje se za dolazak Rimljana na Britansko ostrvo u I. v.n.e koji su sa sobom doneli odomaćene mačke iz korisnih razloga tj. da bi očuvali useve i hranu od glodara i drugih štetočina kojih je na ostrvu bilo previše. Svojim dugogodišnjim boravkom na prostoru Britanije ove mačke dolaze u kontakt sa već postojećim divljim mačkama i tako nastaje nova mačka snažne, krupne građe i gustog krzna što je uslovila hladna i vlažna klima u Britaniji. One postaju sve brojnije i počinju međusobno da se razmnožavaju što dovodi do formiranja sve karakterističnije nove mačke sa svojim različitim osobinama u karakteru, građi i izgledu krzna poput tepiha. Ova maca je ustvari prvi predak britanske kratkodlake mačke, što prethodi selekciji od strane grupe odgajivača koji su izdvojili najlepše novonastale primerke plavih maca i izolovali njihovo ukrštanje kako bi dobili macu sa jasnim karakteristikama i novu rasu. Za priznavanje britanske rase koja je prva priznata rasa mačaka pod nazivom Britanska plava (British blue) i organizator prve izložbe mačaka u Kristalnoj palati (Crystal Palace) u Londonu 1871. g. zaslužan je veliki ljubitelj životinja, pisac i slikar Harison Vir (Harrison Weir). Ova izložba se smatra prvom svetskom izložbom mačaka gde se pored priznate Britanske plave mačke pojavljuju i druge mačke izlagane samo kao kratkodlake i dugodlake. Svakako, izložba u Kristalnoj palati predstavlja značajan korak u prihvatanju mačke kao voljenog kućnog ljubimca i daljem razvoju felinologije.

Posleratni period doveo je u pitanje opstanak Britanske plave mačke i njeno postojanje se svelo na samo nekoliko primeraka. Ova mogućnost da British shorthair potpuno nestane zainteresovala je odgajivače da spreče ovaj gubitak stvaran stotinama godina na Britanskom ostrvu. Inbriding koji je rađen u početku nije rešavao ovu situaciju, naprotiv doveo je do još većih problema rase. Pojedini odgajivači su našli spas u ukrštanju Britanske i Persijske mačke. Ovo ukrštanje je dovelo do pozitivnih rezultata, ali posle dužeg vremena i upornom selekcijom Britanska mačka dobija svoj novi imidz, javlja se u raznim bojama i varijacijama dužine dlake. Tako da se javlja još jedan tip Britanske mačke odnosno Britanska dugodlaka mačka koja je u početku smatrana nepoželjnom pojavom, a danas je priznata rasa u mnogim asocijacijama. TICA (The International Cat Association) je zvanično priznaje 2009.g. Britanska dugodlaka mačka ima iste karakteristike kao i kratkodlaka, a zbog svoje dužine dlake otkriva genetsku vezu sa persijskom mačkom. Krzno joj nije toliko dugo kao kod persijske mačke, ali zbog podlake koja stoji uspravno od tela deluje posebno plišano i meko. Zato su vrlo zanimljive. Ukoliko Britanska kratkodlaka mačka nosi recesivan gen duge dlake, ponekad se rađaju i u leglima britanskih kratkodlakih mačaka . Očuvanje njene izvorne plave boje grupa odgajivača je videla rešenje u spoju Britanske i Kartuzijske(Chartreux) mačke,koja je u Francuskoj imala sličan problem. Ovo ukrštanje dovodi do sjedinjavanja dve rase u jednu jer počinju previše da liče na Britansku. U jednom periodu su i izlagane kao jedna rasa odnosno British shorthair. Zbog neželjenog rezultata ovog ukrštanja koji je vodio u nestanak Kartuzijske mačke, Međunarodna felinološka asocijacija (FIFA) je napravila reviziju 1977.g. i danas imamo obe rase priznate u svim međunarodnim felinološkim asocijacijama, a njihovo međusobno ukrštanje nije dozvoljeno. Kao što se i njihovi preci razlikuju Britanska koja vodi poreklo od domesticirane mačke Rimljana i Kartuzijske sa dalekog istoka, danas imamo dve različite rasne mačke. TICA (The International Cat Association) Britansku kratkodlaku mačku zvanično priznaje 1979.g.

Fizičke karakteristike

Ove mace su srednje veličine, a telo im je mišićavo i snažno. Vrat je širok, debeo i kratak. Noge snažne, a rep debeo i kratak zaobljen na vrhu. Glava im je široka, okrugla,a obrazi puni naročito kod mužijaka. Uši su male do srednje veličine, nisko postavljene široke u korenu i zaobljene na vrhu. Oči su krupne i okrugle, a njihova boja zavisi od boje krzna pa može biti u nijansama od žute, narandžaste do bakarne, zelena i plava.
Krzno je mekano, gusto, sjajno, a provlačenjem prstima kroz dlaku ostaje odignuto. Zbog jake podlake dodirom podseća na pliš. Zato je ova maca i dobila nadimak „plišani meda”.
Boje krzna su jednobojne, dvobojne (kombinacija bele i neke druge boje), kornjačevine, trobojne, tigraste, colorpoint itd. Postoje verovanja da boja mačke određuje njen karakter.Tako da je plava britanka navodno mirnija,samostalnija i nije velika maza, dok je riđa temperamentnija, a krem veoma privržena. Srebrne su senzibilne i vezuju se za jednu osobu. Bicolor i tricolor su temperamentne i pomalo tvrdoglave, a colourpoint varijanta je umiljata i neproblematična, a kornjačevine su promenljivog karaktera itd.
Mužijaci su krupne građe težine 7-8 pa čak i 10 kg.
Ženke su malo nežnije i sitnije težine 4-6 kg.

 

Britanska mačka je vrlo jednostavna i laka za održavanje. Dovoljno je jednom nedeljno uz maženje očešljati, a ona će uživati i uz predenje doživeti to kao maženje. Kao i svaka druga maca ima svoje vreme promene dlake u prelaznim periodima. Ona je zdrava i veoma otporna, a uz pravilnu negu i ishranu životni vek britanskih maca je od 12 do 20 godina.

Ragdol (Ragdoll)

Autor: Danijela Antešić – odgajivačnica Blue Eyes Angels

Istorija

Istorija ove rase počela je šezdesetih godina prošlog veka u Kaliforniji SAD . Tvorac i odgajivač ove rase je Ann Baker (1918-1997). Prve rogdol mačke su nastale od bele, verovatno bez pedigrea dugodlake ženke po imenu Josephine i mužijaka birman tipa po imenu Daddy Worbucks. U vezi nastanka ove rase postoji zanimljiva ali verovatno neistinita priča. Prema rečima Ann Baker, Josephina je bila teško povređena, njena karlica je bila slomljena nakon što ju je udario automobil. Mačići koje je rodila posle nesreće bili su veoma mirni i imali su osobinu kada ih uzmete u ruke da se opuste kao krpene lutke (engl. ragdoll- na srpskom jeziku znači krpena lutka). Prvobitno se uzgoj ove rase odvija u nekoliko odgajivačnica koje su bile pod pokroviteljstvom Ann Baker. 1969. god Ann je prodala prvi uzgojni par ragdola Lauri i Denny Dayton-u, koji su svoju odgajivačnicu nazvali Blossom Time. Kada je Anna pored gore navedene priče iznela jos nekoliko kontraverznih tvrdnji u vezi sa rasom nekoličina odgajivača koji su se borili za legitimitet rase odlucilo je da uzgoj nastavi samostalno. Jedan od njih je bio i Denny Dayton koji će postati najznačajnija figura za razvoj i standard rase. Tokom 13 godina uzgoja Denny je uspeo da svori ragdol genetski kod, formirao je ragdol drustvo i bio prvi predsednik, osnovao je prvi ragdol bilten i odigrao veliku ulogu u priznavanju ragdola od strane svih asocijacija , osim CFA. Godine 1971., Ann Backer je osnovala asocijaciju IRCA (International Ragdoll Cat Association) medjunarodno udruzenje za odgajanje ragdol macaka , od tada оna pocinje da tvrdi како su samo njeni ragdoli legitimni .Godine 1973. gospođa iz Indijane po imenu Blanche Herman je od Ann kupila uzgojni par mačaka. U decembru 1975. Аnn је naziv „ragdoll“ zaštitila kao robnu marku i ragdoli postaju prva rasa mačaka u istoriji koja je dobila sopstveni zaštitni znak. Patent je vazio do 2005. godine i omogućavao je samo IRCA odgajivačima da koriste ovo ime. Ova zabrana se nije odnosila na Dayton-a i druge odgajivače koji su mačke kupili pre ovog datuma i koji su nastavili razvoj rase. Dayton i Blanche su u ovim ranim godinama razvoja rase bili dominantni odgajivači.

Danas  ragdol rasa stoji na čvrstom tlu i postoji preko 500 odgajivača ragdola širom sveta.

Generalan opis

Ragdoli su poludugodlake, obavezno plavooke pointed mačke, umiljatog karaktera. Reč je o velikoj mački, odrasla ženka teži od 4 do 6 kilograma, dok su mužijaci znatno veći, a težina im varira od 6 do 9 kilograma. Spadaju u sporo rastuće rase , punu veličinu i težinu dostižu u četvrtoj godini života . Mišićavi su sa veoma malo masnih naslaga, masne naslage su prisutne jedino na donjem stomaku.

Standard

Glava

– Oblik: Srednje je veličine, siroka i sužava se (klinastog oblika) sa blago zaobljenim konturama, ravna izmedju usiju.

– Uši: Srednje veličine,široke u bazi sa zaobljenim vrhovima (okruglog tipa), malo nagnute prema napred. Postavljene su na vrhu glave( sto je više moguce) i sa strane.

– Oči: Ovalne, krupne i obavezno plave. Umereno su široke, spoljni ugao oka je u liniji sa bazom uha.

– Njuška: Okrugla, srednje dužine, zaobljena sa punim obrazima.

– Brada: Dobro razvijena, u liniji sa nosom

– Profil: Nos i brada su u liniji, nos je ravan do grebena zatim dolazi do promene pravca, kod obrve postoji nežna krivina, čelo je blago zaobljeno. Ravan profil nije dozvoljen.

– Vrat: Proporcionalan je sa glavom i torzom

Telo

Telo je snažno i mišićavo. Noge su srednje dužine, prednje noge su nesto krace u odnosu na zadnje i  pokrivene su kraćom dlakom nego telo. Šape su velike, okrugle i pokrivene čupercima krzna. Rep je dugačak i širi na bazi a sužava se prema vrhu, mora uvek biti u proprciji sa telom i bogato obrastao dlakom. Na donjem stomaku prisutne su masne naslage.

Dlaka

Dlaka ragdol mačke je prekrasno svilenkasta i meka , ali i veoma gusta. Duža je oko vrata, ali kratka na ramenima, zatim srednje dužine sa strane, na stomaku i zadnjim nogama. Nikako ne sme biti vunasta.

Boje

Ragdol spada u pointed macke, rađa se potpuno beo i onda po rođenju postepeno dobija boju. Telo ragdola je krem sa tamnijom maskom, usima, nogama i repom. Kontrast u boji izmedju krem i obojenih delova mora da bude dobar. Kod mladjih macaka ovaj kontrast je slabije izrazen, puna boja se dostize u  trecoj godini. Priznata je u tri varijante (dezena): bikolor, pointed i mitted i šest boja: : Seal Point , Blue Point , Chocolate Point , Lilac Point , Red Point , Cream Point. Dezen predstavlja način (obrazac) na koji su raspoređene pointed oznake.

Bikolor obrazac: Na licu postoji obrnuto slovo V u čijoj se sredini nalazi ružičasta nosna pečurka. V treba da bude što je moguće više simetrično .Brada, grudi i stomak su beli, kao i noge.

Mited obrazac: Glava je cela obojena. Izmedju očiju i na nosu mogu imati belu fleku (nije obavezno, ali je poželjno). Brada mora biti bela. Na prednjim nogama postoje bele rukavice, a na zadnjim bele čizmice. Od brade, preko stomaka, pa sve do repa mora se pružati bela traka.

Color point obrazac: Iako je celo telo obojeno (bez belina), maska na licu, noge, stopala i rep su tamniji i postoji jasan kontrast u odnosu na ostatak tela.

Karakter

Za Ragdole se moze reći da su porodične macke, dobro se slažu sa decom i svim četvoronoznim prijateljima, veoma su mirni i nežni ,imaju neizmerno poverenje u vlasnika u čijim se rukama u potpunosti opuštaju , dočekuju ga pored vrata i vrlo često prate. Iako nije nametljiva i nikada ne insistira ova maca voli društvo i igru. Ono što treba istaći je da svaki ragdol ima svoju ličnost, ali ono sto je tipično za ovu rasu je da su oni pratioci koji tragaju za vašom ljubavlju i pažnjom.

Zdravlje

Sve macke mogu da razviju genetske bolesti pa i ragdoli. Jedna od najčešćih naslednih bolesti je  Hipertrofična kardiomiopatija (HCM). Ovo je kongenitalna bolest koja često pogađa mužijake uzrasta od 1 do 5 godina. Kod ragdola treba obratiti pažnju i na PKD – policističnu bolest bubrega. Jedini način borbe protiv ovih bolesti je genetsko testiranje svih uzgojnih jedinki.

Nega

Iako poprilično duga i veoma gusta zbog svoje svilenkaste strukture dlaka ragola se slabo mrsi i zahteva samo povremeno češljanje i kupanje.

Ono u čemu se ljubitelji ove rase slažu je da kombinacija impresivne veličine, svilenkaste dlake, kontrast u boji krzna i neverovatno plave oči čine ragdole tako neodoljivim, ali njihov karakter je ono što ih čini posebnim.

Ruska plava mačka (Russian Blue)

Autor: Katarina Ginić – odgajivačnica RussicatBlue

Plavo, neodoljivo meko plišano krzna boje srebra, prodoran pogled izrazito zelenih očiju, ličnost koja će Vas osvojiti, sve to čini rusku plavu mačku. Kada stigne u Vaš dom i prihvati Vas za prijatelja, zauvek će uneti pozitivnu promenu u Vaš život, kao i pozitivnu energiju u Vaš dom.

ISTORIJAT
U pitanju je stara, prelepa i retka rasa čija popularnost ne jenjava od daleke 1800 godine kada ste je mogli zateći na skandinavskim i engleskim brodovima koji su putovali iz daleke luke Arhangelsk. Veruje se da je poreklo ruske plave mačke sever Rusije, odakle potiče prvobitni naziv ove rase – arhangelska mačka. U starim zapisima u Velikoj Britaniji je opisana kao mačka veoma gustog krzna nalik na fokino koja je štiti od oštrih klimatskih uslova. Slični opisi sreću se i u Skandinavskim zemljama i svi upućuju na luku Arhangelsk, odakle je verovatno brodovima stizala u druge zemlje. Harrison Weird, poznati felinološki stručnjak, 1889. godine je zapazio da mačke tog porekla imaju veće uši, elegantniju građu, vrlo kratko i gusto krzno, a istovremeno i sjajno i svilenkasto, za razliku od Britanske plave mačke, iako su u početku često bile međusobno ukrštane. 1912. godine prvi imenovani felinološki sudija u Britaniji C. A. House ovako opisuje ovu rasu: “Pre mnogo godina, mačke specifičnog karaktera došle su u ovu zemlju iz Rusije, najčešće donete od strane mornara na brodovima koji su plovili između luke Arhangelsk i severno-istočnih britanskih luka. Konačno su od strane Saveta i bile prepoznate kao ruska plava mačka. Ove mačke su imale istočnjački oblik lica i bile su lagane i tanke u telu. Sve su imale zelene oči a njihovo krzno je bilo kao pliš. U svakom svom detalju razlikovale su se od Britanske mačke.”

IZGLED
Izgled ruske plave mačke je veoma specifičan i podseća na staroegipatke crteže i figure mačaka. Telo je elegantno i mišićavo, rep dugačak. Za razliku od domaće plave mačke, rusku plavu karakterišu prave, a ne zaobljene linije glave – teme, čelo, linija između ušiju, brada, profil, sve su ovo i u profilu i spreda ravne linije. Uši su velike, veće nego kod prosečne mačke, široke u bazi i šiljatih vrhova. Po dve svoje karakteristike ruska plava mačka je jedinstvena: krzno i oči. Krzno ruske plave mačke je dvoslojno (sa podlakom), svilenkasto, plišano i nežno na dodir. Njegova prepoznatljiva karakteristika je tzv. tiping – vrhovi dlake nemaju pigmenta, tj. providni su, a na dnevnom svetlu izgledaju belo, što stvara utisak da je krzno srebrne boje. Oči ruske plave mačke su krupne, prodorne, bademaste i izrazito zelene boje. Iako zelenu boju očiju mogu imati i mačke koje pripadaju nekim drugim rasama, kao i domaće mačke, ovakva smaragdno zelena boja ne postoji ni kod jedne druge mačke.

KARAKTER
Izuzetno pametna i razigrana ruska plava mačka će biti Vaš verni pratilac u životu. Po svojoj vezanosti za čoveka mnogi je pripisuju osobinu da je nalik psu, a ako se od ranog uzrasta počne sa obukom, zaista se i može naučiti mnogim trikovima, kao i kretanju na povocu. Teritorijalnost joj je manje izražena nego kod drugih rasa, vezuje se za čoveka, a ne za prostor, pa će bez problema podneti i putovanja i promenu sredine – njena kuća je tamo gde ste Vi. Iako je izuzetno privržena ljudima, dovoljno je samostalna da joj ne smeta savremeni način života čoveka – iako ćete joj nedostajati dok ste van kuće zauzeti svakodnevnim obavezama, sa ljubavlju će Vas dočekati i posvetiti Vam se. Ruska plava mačka je izuzetno tiha, te pogodna za držanje u stanu (ovo je isključivo kućna mačka, koja se ne pušta napolje). Oglašavaće se samo kada ima nešto da Vam kaže.

ZANIMLJIVOSTI
Bila je lovljena zbog krzma – u novinskim arhivima iz 19. veka postoje oglasi o prodaji bundi od ruske plave mačke. Prema predanju, bila je omiljeni ljubimac engleske kraljice Viktorije, i zna se da su je uzgajali ruski carevi kao “kraljevsku mačku“. Veruje se da je kraljica Viktorija dobila rusku plavu mačku na poklon od ruskog cara (istorijski zapisi pokazuju da je na viktorijanskom dvoru zaista živela ruska plava mačka). Bila je prisutna na prvoj ikada organizovanoj izložbi mačaka na svetu, u Kristalnoj palati u Londonu (1875). Priča se da je za vreme revolucija i ratova bila streljana zajedno sa svojim vlasnicima – aristokratima, jer je po izgledu i ponašanju i sama bila različita i privilegovana. Svrstavaju je u hipoalergijske mačke. Veruje se da u kuću donosi sreću i blagostanje. Držanje ruske plave mačke se smatra lekovitim.

Škotska mačka sa pravim i oborenim ušima (Scottish Fold & Scottish Strait)

Autor: Marija Vujasinović – odgajivačnica Mara FancyCats

Škotski fold je nastao kao spontana mutacija kod jedne domaće mačke. Mačka se zvala Suzu (Susie), ona i njeni vlasnici William i Mary Ross živeli su u Škotskoj. Suzi je bila prelepa bela dugodlaka mačka koju su vlasnici parili sa Persijskom, Američkom kratkodlakom, Exota kratkodlakom pa čak i Burmanskom. Suzini mačići su zatim pareni sa Britanskom kratkodlakom mačkom i tako je ustanovljena nova rasa 1961. Smatra se da svaka fold mačka koja postoji danas vodi svoje poreklo od Suzi.

Izgled:

Kada opisujemo izgled ove mačke dovoljna je jedna reč – „okrugla“. Škotska mačka je okrugla u svakom smislu te reči – glava, telo, oči pa čak i šape.

Ono što razlikuje Škotsku fold od bilo koje druge rase su preklopljene (fold) uši i velike okrugle  oči.  Ekspresija im je slatka i otvorena. Zbog okruglih velikih očiju ove mačke ceo život zadržavaju „bebeći „ izraz.

Škotski strejt je identičnih karakteristika ali sa normalnim – pravim ušima. Obzirom da su uši posledica genetske mutacije – uvek se pare jedna maca sa fold a druga sa pravim ušima čime dobijamo šarenoliko leglo: pola mačića ima fold uši a pola „obične“.

Škotska maca može biti i dugodlaka – tzv. Highland, i one takođe mogu biti fold i streit. Škotska rasa se ukršta sa Britanskom kratkodlakom, Britanskom dugodlakom, Američkom kratkodlakom i Škotskom mačkom bez obzira na dužinu dlake.

Boje su raznovrsne: crne, bele, plave, oranž, krem, čokoladne, cimet, point a postoje i zlatni, srebrni i tigrasti varijeteti.

Karakter:

Škotske fold i strejt mace su veoma umiljate. Ove mačke su inteligentne, radoznale i umereno aktivne. Obožavaju igračke, uživaju da se igraju sa ukućanima ali vrlo ćesto znaju da se zabave i same. Uživaju u skrivanju, a nekad umeju i zaspati na dnu fioke u koju se sakriju što ume da izbezumi vlasnike. Ove mace imaju neobično mazan i drag karakter. Često umeju da se ponašaju kao mali psi i da prate vlasnika u stopu. Nenametljive su i iako uživaju u pažnji i nežnosti neće skakati po vlasnicima i pokušavati pošto poto da privuku pažnju.

Vole decu i lako se naviknu na druge ljubimce – posebno pse. Obzirom da vole da spavaju ispružene ili u čudnim pozama, nepresušan su izvor zabave i smešnih fotografija.

Ukoliko želite nežnu, dragu, umiljatu i radoznalu mačku koja je istovremeno nezavisna i svoja, onda je Škotska mačka prava rasa za vas.

Sibirska mačka (Siberian)

Autor: Ana Vlahović – odgajivačnica Neva Angels

Sijamska i Orijentalna mačka (Siamese & Oriental)

Autor: Marija i Pavle Janković – odgajivačnica RagzCats

Inteligentne i elegantne – to su dve reči koje najbolje opisuju sijamske i orijentalne mačke. Obožavaju interakciju sa ljudima, veoma predano vole i neprestano razgovaraju. Dobacuju se lopticama, skaču po kući, neumorno jurcaju! One često ćeretaju sa vlasnicima bez očigledne potrebe za tim, a svakako će se oglasiti i kad im nešto treba. Nikako ne podnose samoću i zato često idu u paru, a neretko vlasnici jedne mace ubrzo postanu vlasnici njih četiri – pet. Veoma su aktivne prirode i dobro se slažu i sa kucama, a takođe vole da se šetaju na povocu.

Sijamske i orijentalne mačke imaju istu anatomiju i međusobno se mogu pariti, a razlikuju se jedino po boji krzna. Dok sijamci imaju prepoznatljivu masku usled point gena (tamnije lice, uši, rep, šape i plave oči) ili mogu biti tigraste (tabby), orijentalci dolaze u preko 300 varijacija boje krzna. Što se tiče boje očiju kod orijentalnih mačaka, one su najčešće zelene, a kod belih orijentalnih mačaka mogu biti zelene, plave ili takve da je jedno oko zeleno, a drugo plavo (odd eyed).

Kad se na našim prostorima spomene sijamska mačka, obično se misli na ono što se danas naziva tai mačkom ili sijamskom mačkom starog tipa. Osim istih predaka i već pomenutog point gena, sijamke starog i novog tipa zapravo nemaju ništa zajedničko, pa se danas govori o dve različite rase. Sijamke starog tipa karakteriše kompaktnost – okrugla glava, manje uši, umereno dugačko telo i noge, jednom rečju nisu ekstremne u svom izgledu. Za razliku od njih, sijamke novog tipa, kao i orijentalce, karakteriše vižljavost, mišićavost, vretenastost, one su vitke, elegantne, ušate, repate, nogate, ali nek vas ne čudi – i kao takve, one su jednako spremne da obore vazu, saksiju, času sa stola.

Problematici sa terminologijom i klasifikacijom tu nije kraj. U jednu istu odgajivačku skupinu spadaju ove četiri rase (a to znači da se međusobno mogu pariti): sijamske (modernog tipa) kratkodlake, sijamske dugodlake (eng. Balinese), orijentalne kratkodlake i orijentalne dugodlake mačke (eng. Javanese). Svima njima je karakter vrlo sličan – privržene ljudima, aktivne i razgovorljive, jedino im se izgled pomalo razlikuje. Ne treba, međutim, mešati to što su, mešajući se sa drugim rasama, sijamske mačke podarile brojnim mačkama prelep izgled maske (point gen). Čak i nakon tog ukrštanja među rasama, svaka od njih je zadržala svoje posebnosti. U tom smislu ne možemo dovoditi u bližu vezu, na primer, sibirsku point mačku (Neva Masquerade) ili persijsku point mačku (himalajsku) sa sijamskom.

U istoriju i razvoj terminologije nemoguće je zaći dublje – različite felinološke asocijacije nemaju jedinstvene nazive za varijacije kod ovih mačaka. Na primer, čokoladna orijentalka se naziva havana, ali postoji i posebna vrsta mačaka havana, beli orijentalac plavih očiju negde se naziva Foreign White, a gde su razlike između lavander i lilac boje itd. Zapravo, još jedna važna karakteristika ove rase mačaka je raznolikost. Upravo zbog svoje popularnosti, odgajivaštvo se tokom svog razvoja kretalo u mnogo pravaca, a svaka podvrsta je tražila novu nomenklaturu.

Sve je počelo od Sijama, današnjeg Tajlanda. Pod kraj 19.veka, kralj Sijama je poklonio engleskom konzulu par sijamskih mačaka koje je ovaj odveo kući u Englesku. Ubrzo je počela ekspanzija jer su svi želeli da imaju mace egzotičnog izgleda. Ta potreba za egzotičnošću do danas ne jenjava i zapravo je kroz godine samo rasla čineći da pojedini programi odgajivača krenu stranputicom i odu u ekstreme do te mere da su pojedine felinološke asocijacije morale da intervenišu, te proglase mace takvog izgleda izvan
svakog standarda. Asocijacija TICA, kojoj pripada i naše felinološko društvo, u tom smislu je propisala standard koji zagovara umereniji do blago ekstremni izgled ove rase mačaka.

Nakon Drugog svetskog rata, mačiji svet se našao u svojevrsnoj krizi – niti je bilo dovoljno odgajivača, niti dovoljno mačaka koje bi mogle da obezbede opstanak brojnih rasa. Neophodno je bilo međusobno ukrstiti različite rase kako bi se osvežio genetski potencijal i time rase sačuvale od propadanja. Između ostalog, ukrštale su se sijamske, ruske plave, abisinske, britanske kratkodlake i domaće mačke; pažljivim uzgojem linije su se vraćale određenoj rasi, ali i više od toga – dobijale su se nove rase. Na tom samom
početku moderne felinologije, stvorena je rasa koja je po anatomiji i karakteru nedvosmisleno ličila na sijamsku, osim po boji krzna i očiju. Ta orijentalna rasa mačaka imala je mnogo da zahvali sijamskoj, ali i brojnim drugim rasama idući sve do tajlandskih prapočetaka.

Zbog već pomenutih varijeteta, teško je definisati jedinstven izgled sijamskih i orijentalnih mačaka. Svaka asocijacija pretpostavlja svoj standard rase, međutim, u praksi odgajivači zapravo imaju sopstveni program. Ipak, sve ove mačke karakterišu bademaste oči, velike uši koje su široke u bazi, nisko postavljene. Uši predstavljaju i veliku kontroverzu, posebno kod orijentalaca – uglavnom važi da su poželjne što veće uši, međutim, kao što je već bilo reči, u tome se čak može otići predaleko. Profil ravan, duge noge, dug rep, vižljasto telo – sve treba da odiše elegancijom. Krzno je jednoslojno, svilenkasto, izuzetno kratko, retko se linja i ne zahteva posebnu negu. Dovoljno je s vremena na vreme proći četkom kroz njihovo krzno ili čak nakvašenim rukama pokupiti višak dlaka sa krzna. Treba imati na umu da se baš zbog ovakvog krzna, mačkama mora obezbediti topao prostor za život, topliji nego za druge rase.

Dok je izgled sijamskih mačaka opšte prepoznatljiv, orijentalne mačke još uvek nisu ušle u horizont očekivanja ljudi na našim prostorima. Na prvi pogled one izazivaju šok, podozrenje, neretko se porede sa šišmišima, gremlinima, bebi-Jodom; opisuju kao groteskne, zazorne, predmet estetike ružnog. Jednako je začudna i njihova priroda – one rado prilaze nepoznatim ljudima i pozivaju na maženje i igru. Narav psa u krhkom, izduženom telu kakve mermerne statuete. Pa još najrazličitije boje krzna na koje ljudi nisu
navikli! Orijentalci čine da ljudi pomisle da kod njih ima nečeg artificijelnog, ali ako se pažljivo sagleda njihovo poreklo u kom učestvuje širi dijapazon genetičkog materijala, uočava se upravo suprotno, ili barem jednako artificijelno kao kod svake druge rase koju odgaja čovek u svom bliskom okruženju. Zato je neosnovano pretpostaviti da začudan izgled nosi sa sobom defekte.

Generalno govoreći, ova rasa važi za zdravu. Mačke mogu biti sklone amiloidozi, progresivnoj retinalnoj atrofiji, razrokosti, problemima sa bubrezima, ali se većina ovih bolesti uspešno otklanja pažljivim uzgojem. Dugo žive – preko deset, čak i dvadeset godina.

U svakom slučaju, sijamske i orijentalne mačke uvek su odličan izbor za kućnog ljubimca. One će brzo postati ravnopravni članovi porodice, mešaće se u svakodnevne aktivnosti sa ukućanima, predstavljaće izvor zabave i pružaće ogromnu ljubav i pažnju. Ponekad, i više nego što treba.

Sfinks mačka (Sphynx)

Autor: Mirjana Vulić – odgajivačnica Naked Imperator

Sphynx ili Kanadska bezdlaka mačka, novija rasa, za koju kažu da je najpametnija rasa. Mnogima zanimljiva jer podseća na vanzemaljca pošto joj je telo bez krzna.

ISTORIJAT

Mačka bez dlake spominje se kroz istoriju na različitim mestima u svetu. Pojedini izvori navode da su bezdlaku mačku gajili još Asteci. 50. godina XX veka u leglu sijamskih mačaka iz Pariza rodilo se nekoliko mačića bez dlake. Takođe slični slučajevi pojavili su se na teritoriji Severne Karoline, Maroka i Australije. Prema zvaničnim podatcima uzgoj sphynx mačaka otpočeo je u Kanadi oko 1966. godine. Mače koje nije imalo krzno omacila je domaća mačka. Bezdlako mače sterilisano je da ne bi dalje prenosilo deformitet na buduće potomstvo. Smatralo se da će mačka u novom okotu imati dlakave mačiće s obzirom da je reč o domaćoj mački, međutim priča se ponovila i ona je opet okotila mačiće bez krzna. Nakon proučavanja naučnika zašto dolazi do ove pojave, zaključuju da je za to odgovorna genetska mutacija. Pomenuta mačka je kroz istoriju menjala nazive. Prvi primerak je nazvan “Moonstone cat” (mačka mesečevog kamena), kasnije “The Canadion hairless” (kanadska bezdlaka mačka). Posle određenog vremena i različitih ukrštanja dolazi do konačnog naziva sphynx.

IZGLED

Sphynx mačku karakteriše čvrsto mišićavo telo srednje veličine sa finim nežnim kostima. Glava je klinastog oblika sa izraženim jagodicama koja se naslanja na dug i elegantan vrat. Uši su velike i široke, na vrhovima zaobljene i visoko postavljene. Nos je kratak, oči krupne, veoma izražajne, oblika limuna, takođe široko postavljene, a boja očiju uklapa se sa bojom kože. Noge veoma jake i mišićave, prednje kraće od zadnjih, blago razmaknute što im omogućava da veoma visoko skaču. Imaju duge i tanke prste na šapama koje krase debeli jastučići. Rep je bičast i dug u korenu deblji a idući ka vrhu sve tanji. I ako nema parvo krzno ima sitne pahiljaste dlačice koje prekrivaju telo pa je njihova koža nalik antilopu, veoma topla i prijtna na dodir . Nabori su poželjni na glavi, vratu i trupu, a krzno je dozvoljeno na ušima, nosu, nogama i repu.

KARAKTER

Za sphynx mačku kažu da ima savršen karakter. Opisuju je kao mačku 4 u 1. Mešavina mačke, majmuna psa i deteta. Misteriozna je kao mačka, skače i izvodi vratolomije kao majmunče, verna kao pas, prati vas u stopu i na kraju, umiljata kao dete pa će se rado ugnezditi u krilo. Radoznale, vragolaste, zabavne i nikad agresivne, ne podnose samoću. Jako mazne i emotivne pa im je prisustvo ljudi neophodno da sa njima pričaju i razmenjuju nežnosti. Prema mnogim ispitivanjima važe za najinteligentniju rasu u mačijem svetu.

ZDRAVLJE I NEGA

Snažna, otporna i zdrava, isključivo kućna mačka. Ne postoje specifične bolesti vezane za ovu rasu. Životni vek im je oko 20 godina. Imaju brz metabolizam, da bi održale telesnu temperature, pa shodno tome jedu veću količinu hrane u odnosu na ostale rase mačaka. Ukoliko je vama hladno i njih je potrebno utopliti. Kada izlaze napolje, na sunce potrebno ih je mazati kremama sa viskoim faktorom zaštite jer vrlo lako dobiju opekotine. Mnogi smatraju da su hipoalergene, međutim to nije tačno. Iako je bez krzna, potrebno je voditi računa o njihovoj higijeni i nezi. Povremeno kupanje i brisanje tela vlažnim maramicama, redovno čišćenje ušiji, rezanje noktiju i čišćenje prstića čine osnovnu negu.

Danas je ova pasmina vrlo popularna, dodatno su je proslavile poznate ličnosti koje su je
izabrale za svoje kućne ljubimce kao što su Demi Lovato, Lena Dunham i Kat Von D.

Sveta Birma (Birman)

Autori: Zdenka Popović i Jovana Krstić – odgajivačnica Birma Bella

Sveta birma je mačka sa predivno balansiranim karakteristikama. Od temperamenta do samog izgleda ona je prava aristokratska mačka, nikad ekstremna ni u čemu. Prava porodična mačka. Njeno oglašavanje je blago i tiho mjaukanje, obično da ukaže da čeka večeru ili želi malo pažnje. Voli da leži na podu i da pokazuje svoje bele šapice, a češljanje odgovarajućom četkom im je posebno zadovoljstvo, na šta će one često uzvratiti lizanjem vaše ruke. Veoma su inteligentne i vezuju se za ljude i druge životinje u domu veoma snažno. Takođe su i radoznale i kada vide da se vaše raspoloženje menja prići će da provere šta se dešava. Ne nasrću na ljudsku hranu nikad, što je jedna od sjajnih karakteristika, vaša trpeza može biti puna, njima neće pasti na pamet da ukradu koji zalogaj. Jedna od divnih karakteristika je i njihovo prilagođavanje vašem rasporedu, kada niste tu, spavaće, ali onog sekunda kada otvorite vrata biće tu da kažu “dobrodošao kući!”. Vole da imaju vreme u danu kada će se igrati sa vama, bilo kakva igračka od perca ili loptice je dovoljna da provedete predivnih pola sata uživajući u njihovim akrobacijama i lovu na “miševe”. Sveta birmanka je jako druželjubiva i apsolutno ne podnosi samoću. Svi ozbiljni odgajivači preporučuju da se birme drže najmanje u paru, a sasvim je prihvatljivo da druga mačka bude i neke druge rase ili domaća, može biti i pas ili neki drugi kućni ljubimac. Vrlo se lepo igraju i sa decom, nisu zlopamtila i prava je radost imati ih za ljubimce. Dovoljno je da ih pomazite i taj svileni dodir će za čas odneti svaki stres.

Istorijat

O mnogim rasama, pa tako i o svetoj birmanskoj mački postoji legenda o nastanku, u ovom slučaju, mačka čarobnih safirnih očiju i svilenog belog krzna sa neobičnom tamnom maskom preko nosa i očiju i belih šapica čistih kao sneg, vezana je za tajanstveno duhovno biće u telu mačke koje je živelo u dalekoj Burmi u tajanstvenom hramu gde su ih držali i ljubomorno čuvali lokalni monasi, verujući da ove mačke prenose duše monaha iz jednog sveta u drugi. Dva engleska oficira, major Gordon Rasel i Avgust Pavi, koji su tada živeli u Francuskoj, a službovali u Burmi, navodno su spasli manastir od napada neprijatelja i tako dobili na poklon jedan par ovih mačaka u zahvalnost. Na dugom putovanju brodom ka Evropi, mužjak je na žalost uginuo, ali je preživela ženka koja je bila trudna. Tako su, po legendi, rođeni prvi birmanski mačići na tlu Evrope, u Francuskoj, 1919. Iako lepo zvuči, verovatnije je da je rasa nastala početkom dvadesetog veka kad je po prvi put i počela ozbiljnija selekcija za uzgoj i definisanje rasa mačaka u današnjem smislu. Ukrštanjem dve autohtone rase, sijamske i angorske, dobijeni su prvi preci današnje birme. Kasnijom selekcijom i unošenjem perijske mačke u uzgoj dobijen je izgled i veličina koji se danas smatra standardom. Godine 1925, Francuska Felinološka Federacija priznala je novu rasu “sveta birma”, čuvena Pupe de Mandalpur je bila zvezda na prvoj izložbi i osvojila srca sudija i publike, od kada i zvanično birma učestvuje u svetu odgajivača rasnih mačaka. Tokom Drugog svetskog rata, sveta birma je doživela veliki udarac i jedini par koji je preživeo strahote ovog pandemonijuma su bili Orlof i Ksenija Kaabaa. Njihovo potomstvo je dalo šansu da se uz pomoć dugodlakih rasa i rasa sa pointima (persijska, angora, sijamska) napokon posle gotovo dve decenije dobije potpuno čista rasa svete birme koja se od 1955. smatra pravom aristokratskom mačkom. Današnja priznata čistokrvna rasa svete birme rezultat je poluvekovnog napornog rada na odgajanju mačke visokog standarda i karakterstika. Od svete birme kasnije je razvijena i rasa ragdoll.

Standardi rase

Boja: danas postoji priličan varijetet pointa od početnog originalnog jednobojnog seal point-a, razvijeni su blue, chocolate, lilac, red, cream, a potom su razvijene i kombinacije tabby, tortie, silver i smoke. Bez obzira na boju/point sledeći standardi važe za sve:

1. Telo: Blago izduženo srednje težine.Noge su kraće i jake,šape zaobljene.Mužjaci moraju biti masivniji (od 4,5 – 5 kg) od ženki (od 3.5-4 kg)
2. Glava: jaka skeletna struktura sa malo zaobljenim obrazima.Blago ispupčeno čelo.
3. Nos iz profila nije ravan nego blago ulegnut u korenu. (rimski nos)
4. Uši su omanje sa zaobljenim vrhovima i položene ne sasvim uspravno nego blago iskošeno u odnosu na glavu.
5. Oči: što dublje plave kao safir, ne sasvim okrugle nego blago ovalne.
6. Krzno: duga do poluduga dlaka na telu, kratka na glavi i polako se produžava od obraza ka zadnjem delu tela. Tekstura dlake je svilenkasta i ima malo poddlake.
7. Boja: lice, uši, potkolenice, genitalije i rep su tamniji od tela.
8. Sveta birmanska mačka ima istu vrstu tamnih oznaka (pointe) kao sijamska mačka s tim da obavezno ima i bele šape koje moraju biti simetrične. Tamniji pointi moraju biti u skladnom kontrastu sa bojom tela. Boja tela je svetlo bež kao ljuska od jajeta, a na ledjima ide do zlatno bež. Čisto bele površine na grudima i stomaku smatraju se greškom.
9. Noge: Čarapice (rukavice) na šapama, kao prepoznatljiva oznaka birme moraju biti čisto bele boje. Idealno je da se završavaju u korenu prstiju a na zadnjim nogama mogu da budu i malo duže. Na zadnjoj strani zadnjih nogu čarapice treba da se završavaju u obliku obrnutog slova V. Kod čarapica je posebno važna simetrija belina.
10. Rep: srednje dužine, bogat, formira „perušku“.
11. Greške: prenežna građa, bela ili tamna mrlja na trbuhu ili grudima. Greške koje isključuju sertifikat: nepravilna pigmentacija vrha nosa, „runner“ (bela crta sa strane stopala), nedostatak ili prelazak iznad skočnog zgloba čarapice na zadnjim nogama, bela mrlja u oznakama, tamna mrlja na rukavicama/čarapicama, bela mrlja na genitalijama.

Održavanje

Sveta birmanska mačka spada u grupu poludugodlakih mačaka zajedno sa, kod nas već poznatim, ragdolom i mejnkunom. Jedinstvena je u tome da nema poddlaku, vec samo svileno angorsko krzno. Birma je po karakteru, kao i po izgledu, idealan spoj svojih predaka – persijske, angorske i sijamske mačke. Voli da se igra, ali manje od neumorne sijamke, voli da drema iako nije sasvim mirna i krotka kao persijska. Veoma je stabilnog i delikatnog karaktera, potpuno naviknuta na život u stanu. Skoro bez izuzetka se čvrsto vezuje za jednu osobu koju prati u stopu kao pas. Odlično podnose druge mačke u kući kao i pse i generalno nisu sklone konfliktima. Divni su i brižljivi roditelji kako ženka tako i mužjak. Održavaju se lako i obožavaju češljanje što je jednom u par dana ako već ne i svaki dan, sasvim dovoljno da im krzno bude tiptop. U ishrani su dosta probirljive ali, uz dobru hranu, nisu sklone ozbiljnijim zdravstvenim problemima. Menjaju dlaku obično jednom godišnje, s proleća, ali održavanje nije teško jer njihova dlaka više liči na pufnice vate koje je lako pokupiti običnom rukavicom, a inače se same ližu i tu i tamo izbace hairball, pa treba obratiti pažnju da u ishrani imaju uvek sveže trave koja im pomaže da to regulišu. Redovno čišćenje posipa takođe spada u doprinos njihovom srećnom življenju. Životni vek im je u proseku 15 godina, a mogu da žive i duže, stoga kad se čovek odluči da usvoji Svetu Birmu to je na dugi rok.

Sve u svemu, odgajanje idealno pravilne mačke rase Sveta Birma je prilično zahtevno i dugotrajno, i zahteva veliku odgovornost da se izvrši potrebna selekcija i prati genotip koji poboljšava karakteristike rase, i pravi je izazov za odgajivače, ali i veliko zadovoljstvo pri uspehu. Oni koji se odluče da usvoje svetu birmu kao ljubimca, imaće sjajnog prijatelja i uživati svaki sekund zajedničkog života.