На основу Закона о удруживању грађана у удружења, друштвене организације и политичке организације које се оснивају на територији СФРЈ, удружење грађана Felis Serbica (у даљем тексту Друштво) на предлог оснивача на оснивачкој Скупштини 10.06.2007. године у Београду усвојило је
СТАТУТ
Felis Serbica
I ОПШТЕ ОДРЕДBE
Члан 1.
Овим Статутом у складу са Законом, уређују се основна питања организације и рада Фелис Сербика
Члан 2.
Felis Serbica је непрофитабилно удружење грађана у које се учлањују љубитељи, власници и одгајивачи расних и нерасних мачака ради организованог и успешнијег постизања заједничких циљева из области фелинологије и заштите права животиња. Основни принципи деловања овог фелинолошког друштва су: колективни рад и одлучивање, појединачна и заједничка одговорност, јавност рада и самосталност у раду у складу са овим Статутом.
Члан 3.
Назив Друштва је: Felis Serbica (у даљем тексту: Друштво). Назив Друштва се пише FELIS SERBICA, a чита се Фелис Сербика.
Скраћени назив Друштва је FS.
Члан 4.
Седиште Друштва је у Београду. Подручје делатности Друштва простире се на територији Србије.
Службени језик је српски. За коресподенцију са иностраним удружењима користи се енглески језик. Родовнике, дипломе, потврде о регистрацији и трансфер листе Друштво издаје на двојезичким формуларима (српско/енглески).
Члан 5.
Друштво се први пут региструје код надлежног органа јуна 2007. godine.
Члан 6.
Друштво ће своје циљеве и задатке предвиђене овим Статутом остваривати у складу са Законским прописима Републике Србије, Статутом и осталим нормативним актима Друштва.
Чланови Друштва обавезни су да поштују Статут и остала нормативна акта Друштва.
Члан 7.
Друштво има својство правног лица са правима, обавезама и одговорностима које произилазе из Закона и овог Статута.
Члан 8.
Друштво представља и заступа председник Друштва, а у случају његове спречености потпредседник Друштва.
Члан 9.
Друштво има свој заштитни знак, стилизовани цртеж тиграсте мачке са текстом назива друштва „ФЕЛИС СЕРБИКА“. Заштитни знак је регистрован у Агенцији за ауторска права Србије.
Одлуку о промени заштитног знака може донети Скупштина Друштва.
Члан 10.
Друштво има свој печат. Печат је округлог облика величине пречника 29 милиметара и садржи текст: Фелис Сербика (латиницом и ћирилицом). У средини печата се налази заштитни знак Друштва стилизован цртеж тиграсте мачке.
Печат се налази код председника Друштва и он је одговоран за његову правилну и закониту употребу.
Одлуку о задужењу са печатом и изради печата доноси Председништво Друштва.
II ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ
Члан 11.
Задатак Друштва је окупљање грађана у циљу организованог задовољења општих, друштвених и личних потреба за развој и популаризацију фелинологије, рада на заштити и удомљавању мачака, подстицању узгоја и регистрације расних по постојећим светским стандардима, окупљању стручњака ради постизања што бољих резултата у тој области на савременим научним основама, едукацији чланова и осталих заинтересованих и подстицању позитивне етике у развитку еколошке свести друштва.
Члан 12.
У оквиру спровођења својих активности и циљева Друштво има задатак да:
– Подстиче активности на плану заштите и удомљавања мачака;
– Подстиче узгајање и регистровање расних мачака по постојећим светским стандардима;
– Организује едукативна предавања, саветовалишта и стручне семинаре о узгоју мачака;
– Организује пружање стручне помоћи члановима Друштва;
– Издаје родовнике за мачке свих признатих и стандардизованих раса преко своје надлежне комисије, на основу Узгојног Правилника;
– Води евиденцију расних мачака, издатих родовника, регистрованих одгајивачница и стечених титула мачака преко своје надлежне комисије, на основу Узгојног Правилника;
– Приређује смотре, ревијалне, националне, интернационалне изложбе;
– Подстиче чланове Друштва у припреми за фелинолошке судије, узгојне референте, активисте на плану заштите и друга звања;
– Подстицањем и промоцијом позитивних узора на плану хуманитарног рада, односа према животињама, еколошког понашања и едукацијом доприноси васпитању млађег нараштаја
– Сарађује са општинским, градским и републичким органима управе и другим органима и организацијама у циљу развоја фелинологије;
– Сарађује са другим фелинолошким друштвима истог или сличног усмерења у земљи и иностранству;
– Оснива фелинолошке одгајивачке групе и клубове у оквиру Друштва, као организационе облике Друштва;
– Пружа стручну помоћ одгајивачким групама и клубовима на плану едукације чланства, као и заштите, узгоја и држања мачака;
– Организује тематске конкурсе и такмичења намењене развоју креативних потенцијала деце и њиховом укључивању у фелинологију;
– Пружа сву помоћ субјектима заинтересованим за развој фелинологије;
– Радом и ангажовањем утиче на побољшање постојећег Закона у вези заштите и права животиња
– Издаје тематско гласило или часопис информативног, образовног и документарног садржаја из области фелинологије, екологије и заштите права животиња.
Члан 13.
Није дозвољено продавати или давати мачке регистроване у евиденцији Felis Serbica продавцима кућних љубимаца , лицитацијом или организованом продајом, односно препродајом, истраживачким центрима и институтима ради експеримената.
III ЧЛАНСТВО ДРУШТВА
Члан 14.
Сваки грађанин под једнаким условима, а на начин предвиђен Законом и овим Статутом може постати члан Друштва.
Члан 15.
Статус члана стиче оно лице које добровољно изрази жељу да ступи у чланство, испуни приступницу и уплати годишњу чланарину. Чланом Друштва лице постаје моментом уплате чланарине на рачун друштва или благајнику и уписом у евиденцију путем приступнице. Уплатом чланарине Члану Друштва се издаје чланска карта чију форму одређује Председништво Друштва. Чланови Друштва могу бити активни, пасивни и почасни.
Статус активног члана имају они чланови Друштва који редовно и до краја фебруара текуће године уплате годишњу чланарину, активно се баве узгојем расних мачака, учествују на изложбама или активно раде у Друштву.
Статус пасивног члана имају они чланови Друштва која се не баве узгојем расних мачака, не учествују на изложбама или нису активни у раду Друштва.
Статус почасног члана је предвиђен за оне чланове или лица чији је допринос од изузетног значаја за рад Друштва. Одлуку о проглашењу почасног члана доноси Скупштина на предлог Председништва.
Члан 16.
Сви чланови Друштва имају своја права и обавезе у раду Друштва и њихових органа.
Члан 17.
Права и обавезе свих чланова Друштва су да:
– буду информисани о раду друштва, његових органа и извршрњу програмских задатака Друштва;
– користе све повластице које Друштво пружа;
– дају предлоге као и примедбе на рад Друштва;
– се придржавају одредаба овог Статута и осталих нормативних аката који произилазе из њега;
– чувају и подижу углед Друштва;
– уредно плаћају чланарину;
– учествују у извршавању постављених задатака и активно раде на унапређењу фелинологије;
– се стално уздижу и обогаћују своје знање из области фелинологије.
Само активни чланови Друштва имају право да бирају и буду бирани у органе Друштва
Чланови Друштва имају и друга права и обавезе које проистичу из одредаба овог Статута
Члан 18.
Органи Друштва су обавезни да најмање једном у години информишу чланство о свом раду и остварењу задатака Друштва.
IV ПРЕСТАНАК ЧЛАНСТВА
Члан 19.
Чланство у Друштву може престати:
– Самовољним иступањем;
– Искључивањем из чланства због тежих дисциплинских прекршаја;
– Смрћу члана.
Континуитет чланства се може пренети са умрлог члана на члана његове најуже породице.
Члан 20.
Сматра се да је члан самовољно иступио из чланства ако је своју жељу изразио подношењем писменог обавештења или уколико годишнњу чланарину није измирио до краја фебруара текуће године. Почасни члан није дужан да плаћа чланарину.
Престанком чланства престаје и статус члана.
Члан који самовољно иступи из чланства или којег Друштво искључи нема право на услуге, средства и имовину Друштва.
Члан који је закаснио са плаћањем годишње чланарине плаћа чланарину за текућу годину увећану за 25 %, под условом да није искљчен одлуком надлежних органа Друштва без права поновног уписа (или док траје изречена мера.)
Члан 21.
За престанак рада клуба или одгајивачке групе, аналогно ће се примењивати одредбе X поглавља овог Статута.
Члан 22.
У органе Друштва могу се бирати само активни чланови са чланским стажом дужим од годину дана.
Лица према којима је судском пресудом изречена мера безбедности, забрана јавног иступања, лишена пословне способности, осуђивана на казну која повлачи забрану учествовања у оснивању удружења не могу се бирати у органе друштва док та забрана траје.
V ОРГАНИ ДРУШТВА
Члан 23.
Органи Друштва су :
– Скупштина;
– Председништво;
– Узгојна комисија;
– Дисциплинска комисија;
– Надзорни финансијски одбор
– Здравствена комисија;
– Комисија за заштиту;
Скупштина
Члан 24.
Највиши орган управљања Друштвом је Скупштина.
Члан 25.
Скупштину сачињавају сви чланови Друштва. Скупштина се одржава једанпут годишње. Поред редовне, у хитним ситуацијама Скупштина може бити и ванредна.
Члан 26.
Радом Скупштине председава и руководи председник Друштва уз Радно председништво. У Радном председништву Скупштине су извештачи по појединим тачкама дневног реда као и генерални секретар који води записник.
Радом Скупштине на којој се врши редовни избор органа Друштва председава и руководи председник Друштва уз Радно председништво.
О раду скупштине води се записник. Записник потписује председавајући, генерални секретар и два оверача записника.
Члан 27.
Скупштину сазива председник Друштва по сопственој иницијативи, а обавезан је сазвати у року од 30 дана и на захтев једне трећине чланова друштва.
Члан 28.
Скупштину може сазвати и:
– Председништво Друштва већином гласова (4 гласа)
– Узгојна комисија;
– Дисциплинска комисија,
Члан 29.
Скупштина Друштва врши следеће послове:
– Доноси, мења и допуњује Статут ;
– Доноси материјално-финансијски план (годишњи план) на основу предлога Председништва Друштва;
– Доноси програм рада Друштва;
– Расправља о извештајима о раду свих органа Друштва и доноси Одлуке по тим извештајима;
– Одлучује о висини годишње чланарине,
– Одобрава завршни рачун Друштва;
– Бира, разрешава и опозива органе Друштва и поједине њихове чланове;
– Доноси узгојни правилник Друшва;
– Доноси пословник о свом раду;
– Доноси правилник о дисциплинској и материјалној одговорности чланова Друштва.
– Одлучује по предлозима, молбама и жалбама чланова Друштва;
– Врши избор делегата Друштва за савезе, представничка тела, органе и организације;
– Врши избор органа Друштва;
– Усклађује ставове између органа Друштва;
– Одлучује о издавању гласила Друштва и других едукативних и информативних публикација;
– Доноси одлуку о престанку рада Друштва;
– Одлучује о другим битним питањима у вези рада Друштва;
Члан 30.
Скупштина ради по пословнику о раду Друштва. Скупштина одлучује пуноважно већином присутних активних чланова.
Члан 31.
Право гласа на Скупштини имају само чланови Друштва чији је члански стаж дужи од годину дана (осим оснивача).
На седницама Скупштине у вези тачака дневног реда која се односе на измене или допуне нормативних аката, узгојних правила и организацију изложби могу одлучивати само активни чланови Друштва.
Члан 32.
Скупштина доноси одлуке већином присутних чланова, осим у случају када се доноси одлука о престанку рада Друштва и допунама, изменама или променама Статута, када је потребан кворум кога чине већина чланова Друштва.
Скупштина односи одлуке по питањима утврђеним Дневним редом Скупштине.
Гласање на Скупштини је јавно ( за или против ) уколико Скупштина другачије не одлучи.
Председништво може донети одлуку у циљу боље оперативности и равноправне заступљености чланова из других градова да избор кадрова за тела Друштва и за измене и допуне норнативних аката за редовну Изборну Скупштину врши писменим гласањем .
Предлоге за номинацију кандидата и/или предлоге измена и допуна норнативних аката може дати Председништво, све комисије и сви активни чланови Друштва. Списак номинованих кандидата и / или предлога се шаље поштом свим члановима Друштва, најкасније 30 дана пре заказаног термина Скупштине на нумерисаном формулару овереном оргиналним печатом Друштва. По гласању чланови свој гласачки лист враћају на адресу Друштва, а валидним се сматрају гласови који пристигну на оргиналном формулару и најмање недељу дана пре заказаног термина за Скупштину. Сви гласови који пристижу поштом морају бити доступни заинтересованима на увид на седници Скупштине, а извештај о резултатима гласања подноси Председавајући.
Председништво
Члан 33.
Председништво Друштва је извршни орган Друштва који између две седнице Скупштине руководи радом Друштва и одлучује о свим питањима из своје надлежности у складу са Статутом и другим законским прописима.
Члан 34.
Председништво се састоји од 5 (пет) чланова. Мандат чланова председништва траје четири године са могућношћу једног реизбора. Чланове Председништва бира Скупштина Друштва из редова активних чланова.
Председништво сачињавају:
– председник који је и председник Друштва
– потпредседник који је и потпредседник Друштва
– генерални секретар
– благајник
– председник Узгојне комисије
Члан 35.
Свих пет чланова имају право гласа на седници Председништва. Председништво је извршни орган и одговорно је за примену одлука Скупштине и обављање текућих послова. Председништво је одговорно за руковођење Друштвом и општу дисциплину у Друштву.
Члан 36.
Уколико члану Председништва истекне чланство у Друштву пре истека мандата или изјави да поверену функцију не може обављати, на наредној Скупштини бира се нови члан председништва, чији мадат траје преостало време замењеног члана.
Одредба претходног става, аналогно ће се примењивати и на чланове осталих органа Друштва. Чланови Председништва бирају се на период од 4 (четри) године. Чланове Председништва Скупштина може сменити и пре истека мандата, уколико не извршавају своје дужности.
Члан 37.
Председништво врши следеће послове:
– Стара се о спровођењу одлука, закључака и препорука Скупштине и даје иницијативе за рад других органа и тела Друштва;
– Доноси нацрт и предлог Програма рада Друштва, на основу циљева Друштва дефинисаних Статутом и смерница које је усвојила Скупштина;
– Подноси извештај о свом раду и пословању;
– Прати рад других органа Друштва и чланова и даје предлоге за унапређење рада, сарађује и одржава контакт са друштвеним и фелинолошким организацијама и органима у земљи и иностранству;
– Формира комисије и друга тела за извршење одређених задатака и по потреби позива на седнице председнике других комисија;
– Решава по молбама и жалбама на начин и за које је овлашћен овим Статутом или другим нормативним актом донетим на основу Статута;
– Доноси нормативна акта за које је овлашћен Статутом;
– Утврђује нацрте и предлоге Статута и других нормативних аката пре подношења Скупштини на усвајање;
– Утврђује предлог годишњег материјално-финансијског плана;
– Сазива седницу Скупштине и предлаже дневни ред;
– Одлучује о организовању изложби и других фелинолошких манифестација;
– Обавља и друге послове који су му стављени у надлежност рада овим Статутом и другим нормативним актима Друштва или које му је поверила Скупштина.
Члан 38.
Седницу Председништва сазива председник, а у случају спречености или одсутнусти потпредседник који у том случају председава и руководи седницама Председништва.
Члан 39.
Председништво одржава седнице према потреби, а најмање једанпут месечно.
Председништво пуноважно одлучује ако седници присуствује најмање 4 (четири) члана, а одлука је пуноважно донета како је за исту гласало више од половине укупног броја чланова Председништва.
Седнице и гласање на седници Председништва је јавно, уколико Председништво не одлучи другачије. На седници Председништва генерални секретар води записник. У записник се уносе закључци, а на захтев дискутаната кратак садржај, уколико се ради о издвојеном мишљењу. Записник са седнице потписује председавајући и генерални секретар. У случају изостанка генералног секретара записник потписује присутни члан Председништва.
Члан 40.
Председништво ће обавестити чланове Друштва о изборима и евентуално упражњеним местима. Предлози за кандидате морају стићи у Председништво преко генералног секретара, најкасније 30 (тридесет) дана пре датума Скупштине.
Члан 41.
Места у Председништву су добровољна и волонтерска. Члановима Председништва надокнађују се трошкови службених путовања и реалних трошкова.
Повећањем административног посла Председништво може донети одлуку о ванредном ангажовању секретара Друштва или другог лица по важећем Закону.
Ради исплате трошкова комисија, чија се висина одређује годишњим планом који усваја Скупштина, средства ће се посебно издвајати, а која се правдају извештајем о раду и у складу са важећим прописима материјално-финансијског пословања.
Председник Друштва
Члан 42.
Председник Друштва надгледа активности Друштва у свим догађајима:
– Заступа, представља и потписује Друштво у оквиру својих овлашћења;
– Потписује нормативна акта Друштва, одлуке Скупштине, материјале везане за материјално-финансијско пословање Друштва;
– Закључује уговоре у име Друштва;
– Даје налоге за рад Друштва и стара се о извршењу одлука органа Друштва, нормативе и закона;
– Руководи радом седница Председништва и Скупштине са Радним председништвом;
– Обавља и друге послове одређене овим Статутом, одлуком Скупштине и Законом.
Потпредседник Друштва
Члан 43.
У одсуству председника Друштва или по писменом овлашћењу председника функцију председника привремено врши потпредседник са свим правима и обавезама.
Генерални секретар Друштва
Члан 44.
Генерални секретар Друштава обједињује активности Председништва под надзором Председника:
– Одговоран је за уредност и ажурност у раду;
– Води, сређује и чува записнике на седницама Председништва и Скупштине.
– Стара се о сређивању и чувању архиве Друштва у материјалном и електронском облику.
– Врши дистрибуцију предлога, закључака и напомена са састанака електронском поштом. Сва кореспонденција ка Скупштини или од ње иде преко генералног секретара;
– Комуницира са свим органима Друштва
– Комуницира са генералним секретаром међународне фелинолошке асоцијације у којој је Друштво учлањено;
– Комуницира са судијама;
– Прати прописе и измене правила међународне фелинолошке асоцијације у којој Друштво има статус члана и редовно о томе информише председништво.
Члан 45.
Генерални секретар може изабрати помоћника члана Друштва који ће му помагати у раду, али га помоћник не може заменити у одсуству, потписивати, одлучивати и гласати на седницама председништва и Скупштини.
Благајник
Члан 46.
Благајник обавља све послове материјално-финансијске природе за Друштво:
– Скупља чланарине и остале уплате и води евиденцију чланства;
– Врши плаћања на основу одлука Председништва;
– Одговоран је за уредно вођење књиге благајне
– Подноси годишњи финансијски извештај Скупштини.
Члан 47.
За послове повећаног обима као што су изложбе и Скупштине, благајник може изабрати помоћника члана Друштва који ће му помагати у раду, али га помоћник не може заменити у одсуству, потписивати, одлучивати и гласати на седницама председништва и Скупштини. Одговорност за материјално–финансијско пословање има Благајник.
Узгојна комисија
Члан 48.
Узгојна комисија се састоји од 3 (три) члана. Радом руководи Председник комисије. Мандат чланова Узгојне комисије траје четири године са могућношћу једног реизбора. Узгојну комисију бира Скупштина Друштва. Узгојну комисију, или поједине њене чланове, Скупштина Друштва може и пре истека мандата сменити уколико не извршавају своје дужности. Мандат новоизабраног члана Узгојне комисије траје преостало време мандата смењеног члана. За свој рад чланови Узгојне комисије одговарају Скупштини Друштва.
Узгојна комисија је самостална у свом раду и доношењу одлука.
Члан 49.
Узгојна комисија врши следеће послове:
– Сарађује у организовању изложби мачака и стара се о примени изложбених правила међународне фелинолошке асоцијације у којој Друштво има статус члана;
– Води евиденцију расних и нерасних мачака;
– Утиче на расну варијабилност фундуса подстичући одгајиваче олакшицама да узгајају мање заступљене расе;
– Евидентира број и квалитет мачића у леглу;
– Обучава и именује узгојне референте;
– Стручним саветима и упутствима помаже члановима у правилној неги и узгоју мачака;
– Сарађује са другим фелинолошким друштвима и организацијама у циљу набавке, куповине и размене мачака;
– Организује курсеве и предавања из области фелинологије;
– Стара се о уздизању и омасовљавању стручног кадра фелинолошких стјуарта и судија;
– Доноси Нацрт и Предлог Узгојног правилника;
– Доноси Нацрт и Предлог за измене и допуне Узгојног правилника;
– Предлаже начин и садржај такмичења, као и бодовање за Топ листу најуспешнијих мачака и одгајивачница за претходну годину у сарадњи са Председништвом Друштва.
– Даје тумачење одредаба Узгојног правилника;
– Врши надзор и даје помоћ водитељу родовника у његовом раду;
– Скупштини подноси годишњи извештај о раду.
Председник Узгојне комисије
Члан 50.
Радом узгојне комисије руководи председник комисије. О раду комисије води се записник. Рад комисије је јаван, уколико комисија не одлучи другачије због оперативности рада. Одлуке Узгојне комисије, у оквиру њене надлежности председник, доставља подносиоцима захтева. Скупштини подноси годишњи извештај о раду и резултатима Узгојне комисије.
Водитељ родовника
Члан 51.
Родовнике и документацију везану за родовнике води водитељ родовника.
Водитељ родовника је стручна особа која води родовнике за педигриране мачке свих раса према међународним стандардима и кодирању.
– Водитељ родовника оверава родовнике мачака и успоставља базу података за евидентиране мачке.
– Водитељ родовника оверава Потврде о стеченим титулама и успоставља базу оцењених и титулисаних мачака.
Водитељ родовника због сродности његове функције са узгојем може бити члан Узгојне комисије.
Скупштини подноси годишњи извештај о раду у оквиру извештаја Узгојне комисије.
Водитеља родовника бира Скупштина Друштва.
Мандат Водитеља родовника траје четири године са могућношћу поновног избора.
Дисциплинска комисија
Члан 52.
Члан Друштва који повреди законске прописе, одредбе овог Статута и друга општа акта Друштва одговара дисциплински.
За утврђивање дисциплинске и материјалне одговорности чланова Друштва и изрицање мера за те повреде у надлежности је дисциплинске комисије.
Улога Дисциплинске комисије се састоји пре свега у давању смерница, преусмеравању и опоменама чланова који су у неком дисциплинском прекршају. Само за теже дислиплинске прекршаје комисија може донети одлуку о новчаном кажњавању, надокнади учињене штете, делимичном, привременом или сталном искључењу члана из Друштва.
Члан 53.
Дисциплинска комисија се састоји од 3 (три) члана. Дисциплинску комисију сачињавају председник, и два члана.
Скупштина Друштва именује Дисциплинску комисију на период од 4 (четири) године са правом једног реизбора. Скупштина Друштва може и пре истека мандата сменити члана Дисциплинске комисије уколико не извршава своје дужности. Мандат новоизабраног члана траје преостало време мандата смењеног члана.
Члан 54.
Дисциплинска комисија врши своја права и дужности на основу овог Статута и Правилника о дисциплинској и материјалној одговорности чланова Друштва, који се доноси посебно.
Расправа пред Дисциплинском комисијом је јавна. Дисциплинска комисија је у доношењу одлуке самостална. Све одлуке Дисциплинске комисије морају бити донешене на основу материјалних доказа и доносе се већином гласова.
Члан 55.
Против одлуке Дисциплинске комисије може се уложити жалба Скупштини Друштва у року од 15 (петнаест) дана од пријема одлуке. О жалби се расправља и гласа на следећој Скупштини, а до тада је важећа Одлука Дисциплинске комисије.
Одлука Скупштине је извршна.
Члан 56.
О свом раду Дисциплинска комисија огдовара и подноси извештај једанпут годишње Скупштини Друштва.
Извештач Дисциплинске комисије на Скупштини је председник Дисциплинске комисије.
Члан 57.
Дисциплинска комисија:
– Води поступак ради утврђивања дисциплинске одговорности чланова Друштва;
– Даје смернице, преусмерава и опомиње чланове који су у неком дисциплинском прекршају;
– Изриче дисциплинске мере у првом степену;
– Одлучује и о материјалној одговорности члана Друштва;
Надзорни финансијски орган (Ревизор)
Члан 58.
Задатак ревизора је да прегледа рачуне, завршни рачун Друштва, финансијски извештај и да припреми свој извештај за Скупштину.
Ревизор има обавезу да упути благајника у правилан и законит поступак вођења књиге благајне финансијске документације, али и право да провери књиге и друга документа које води благајник у траженом термину, а највише једанпут квартално.
Ревизора бира Скупштина на мандат од 4 године са могућношћу једног реизбора.
Ревизор не мора припадати ниједном званичном телу Друштва.
Здравствена Комисија
Члан 59.
Задатак Здравствене комисије је саветодавног карактера.
Комисија се састоји од три члана од којих један треба да буде дипломирани ветеринар. а један искусан и верзиран одгајивач. Здравствену комисију сачињавају председник и два члана.
Здравствену комисију бира Скупштина на мандат од 4 године са могућношћу реизбора.
Здравствена комисија има задатак да :
– Организује едукативна предавања из области исхране, неге и превенције болести мачака;
– На основу прегледа смештајног простора Одлучује о подобности укључивања и регистровања одгајивача и одгајивачница расних мачака у Друштво која прелазе из других фелинолошких удружења или клубова.
– На захтев власника одгајивачнице врши преглед услова држања, општег здравственог стања и кондиције, заступљеност превенције болести и неге мачака у одгајивачници. Констатује подобност одгајивачнице за стицње титуле „Cattery of excelence“ на основу усвојених међународних критеријума.
– Врши преглед здравственог стања, услова држања и неге мачака у aзилима, и помаже стручним саветима у лечењу, микрочиповању и стерилизацији.
– Сарађује са Узгојном комисијом, са којом има заједнички састанак најмање једном квартално.
Извештај о свом налазу и раду подноси Председник комисије Председништву Друштва једанпут квартално.
Комисија за заштиту
Члан 60.
Комисија за Заштиту се бави проблемом збрињавања, удомљавања, заштите и права мачака на достојанствен живот у хигијенском, здравом и хуманом окружењу.
Комисија се састоји од три члана истакнутих активиста на плану заштите животиња. Комисију за заштиту сачињавају председник, и два члана. Чланове комисије бира Скупштина на мандат од 4 године са могућношћу реизбора.
У свом раду има задатак да:
– Окупи и координише хумане појединце који својим волонтерским радом желе да допринесу хуманијој слици локалног окружења и друштва у коме живимо;
– Организује привремено збрињавање мачака и акције удомљавања;
– Осмишљава и организује акције за помоћ прихватилиштима за мачке;
– Хуманим приступом мачкама и животињама уопште, усмери пажњу јавности на потребу хуманог збрињавања и односа према мачкама.
– Личним примером и ангажовањем покрене заинтересованост млађих нараштаја за решавање питања заштите тежећи животу у здравијем, хуманијем и напреднијем друштву; –
– Похваљује и награђује истакнуте појединце на пољу заштите;
– Свим расположивим и законски прихватљивим средствима утиче на побољшање постојећег Закона у вези заштите и права животиња.
Извештај о раду подноси Председник комисије Председништву Друштва једанпут квартално.
VI СТИЦАЊЕ, КОРИШЋЕЊЕ И РАСПОЛАГАЊЕ СРЕДСТВИМА ДРУШТВА
Члан 61.
Друштво остварује приходе из следећих извора:
– Од наплаћене чланарине;
– Од доприноса и прилога чланова;
– Од помоћи организација и предузећа;
– Од донација међународних фондова и невладиних организација која се баве заштитом животиња;
– Од поклона, донација и сл.;
– Конкурисањем пројеката код надлежних органа;
– Из других извора у складу са законом.
Члан 62.
Расходи Друштва чине издаци потребни за обављање послова ради извршења циљева и задатака Друштва.
Члан 63.
Материјално-финансијско пословање врши се на основу важећих прописа, а средства се распоређују и користе у складу са циљевима, задатцима и годишњим планом Друштва.
Члан 64.
О материјално-финансијском пословању Друштво се информише на Скупштини једанпут годишње по истеку финансијске године. Финансијска година почиње 01. јануара а завршава се 31. децембра.
Члан 65.
Друштво има динарски и девизни рачун за прилоге из земље и иностранства, и може имати и фондове за посебне намене.
Члан 66.
Наредбодавац по материјално-финансијском пословању је председник Друштва или лице које он овласти.
Уколико председник не овласти лице, а буде спречен вршења поверене дужности или у његовој дужој одсутности, функцију наредбодавца вршиће Председништво Друштва.
VII ЈАВНОСТ РАДА
Члан 67.
Јавност рада је један од основних принципа рада Друштва.
Рад Друштва је јаван и подлеже оцени јавности. У циљу остваривања принципа јавности рада Друштва, чланови ће се обавештавати о свим активностима Друштва.
Члан 68.
Јавност рада Друштво спроводи кроз:
– Јавно објављивање седница, састанака и осталих активности Друштва;
– Позивање личности и представника заинтересованих удружења, стручних, научних и других институција на седнице и састанке Друштва;
– Објављивање активности Друштва преко интернет гласила, дневне штампе, радија, телевизије и електронском поштом;
– Објављивање активности и новости на web-site Друштва;
– Друштво може повремено издавати гласило, лист или часопис.
VIII УДРУЖИВАЊЕ И САРАДЊА
Члан 69.
Ради остваривања својих циљева Друштво успоставља контакте и сарађује са сличним организацијама у земљи и иностранству.
Члан 70.
Ради остваривања заједничких циљева и задатака Друштво се може удружити у савезе и друге облике удруживања.
Члан 71.
О ступању у чланство неке компатибилне међународне фелинолошке асоцијације одлучује Скупштина Друштва.
Одлуку из претходног става може поништити само већина активних чланова на Скупштина Друштва.
Члан 72.
Ради развијања међународне активности Друштво може сарађивати са међународним организацијама и удружењима која имају исте или сличне циљеве и задатке и учлањивати се у међународне фелинолошке асоцијације.
Члан 73.
Одлуку о сарадњи са међународним фелинолошким удружењима и организацијама доноси Председништво Друштва.
Одлуку учлањења у међународну организацију или удружење доноси Скупштина Друштва.
Члан 74.
Међународна сарадња Друштва регулише се посебним правилником. Правилник о сараднји доноси Председништво.
Члан 75.
Своје активности Друштво може спроводити и преко својих клубова или одгајивачких група на основу договора и споразума.
Клуб или одгајивачка група су организациони облици унутар Друштва.
Члан 76.
Клуб или одгајивачка група се формира од чланова Друштва власника и љубитеља мачака за одређену расу или групе раса.
Члан 77.
За оснивање клуба или одгајивачке групе иницијативу могу дати:
– Чланови Друштва који узгајају или имају посебне склоности према одређеној раси или групи раса;
– Узгојна комисија Друштва;
– Председништво Друштва,
Члан 78.
На захтев најмање 10 чланова Друштва може се основати клуб, а на захтев најмање 5 чланова одгајивачка група. Захтев се у писменој форми подноси Председништву Друштва, преко генералног секретара.
Одлуку о оснивању клуба или одгајивачке групе доноси Скупштина.
Клуб и одгајивачка група су организацини облици унутар Друштва.
Члан 79.
Клуб или одгајивачка група нема својство правног лица. Клуб или одгајивачка група нема, нити може имати посебних права, задатака и циљева изван задатака и циљева Друштва. Одлуке клуба не могу бити у супротности са одлукама Председништва, Скупштине, Статутом и осталим нормативним актима Друштва.
Члан 80.
Начин рада и органи преко којих клуб или одгајивачка група извршава своје задатке одређује се посебним Правилником о раду клуба или одгајивачке групе. Правилник о раду клуба или одгајивачке групе доносе чланови клуба. Правилник о раду клуба или одгајивачке групе мора бити сагласан са Статутом Друштва и осталим нормативним актима, а утврђује га и потврђује Председништво Друштва.
Члан 81.
Клуб или одгајивачка група бира свог председника и секретара чији је мандат четири године, с тим што се исто лице може бирати више пута узастопно. Клуб или одгајивачка група може бирати и своје органе. Органи клуба су помоћна тела органа Друштва.
Члан 82.
Начин финансирања рада и активности клуба или одгајивачке групе одређује Председништво Друштва, у складу са одредбама Статута и одлука Скупштине Друштва.
Члан 83.
Основни задаци клуба или одгајивачке групе су да испред Друштва:- Стручним саветима помогне власницима одређене расе о правилном узгоју;
– Љубитељима мачака одређене расе олакша набавку квалитетних јединки;
– Организује узгојне смотре, ревијалне изложбе мачака, специјалке у оквиру међународних изложби и прати развој и квалитет одређених раса;
– Одабирањем квалитетних јединки препоручује парење у циљу унапређења расе;
– Кроз предавања, стручне текстове, међусобне размене искуства прати и унапређује вредност и особине мачака одређене расе и упознаје чланство са одговарајућом литературом;
– Супротставља се нелојалној трговини због потражње одређених раса информисањем чланова и осталих заинтересованих;
– Сарађује са другим клубовима или одгајивачким групама истог или сличног усмерења;
– Води свиденцију чланова клуба или одгајивачке групе и мачака одређене расе.
IX ПОСТУПАК ИЗМЕНА И ДОПУНА СТАТУТА И ДРУГИХ НОРМАТИВНИХ АКАТА
Члан 84.
Предлоге за измене и допуне статута могу дати:
– Председништво друштва;
– Узгојна комисија;
– Дисциплинска комисија
– Најмање једна трећина активног чланства;
Члан 85.
Измене и допуне Статута се доносе по следећем поступку:
1. Председништво образује Комисију од најмање три члана, која је дужна да у одређеном року изради нацрт и достави га Председништву;
2. Председништво утврђује нацрт и доставља га члановима да се у року од 15 дана упознају и дају своје мишљење, примедбе и амандмане у писменој форми;
3. По истеку рока из претходне тачке и пошто се прибаве примедбе, Председништво утврђује коначан предлог текста Статута;
4. Чланови Друштва на Скупштини личним изјашњавањем (јавним гласањем ) већином гласова присутних одлучују о усвајању предложеног Статута или његове измене и допуне.
Уместо алинеје 4 члана 83, Председништво може донети одлуку да се у циљу боље оперативности и равноправне за ступљености чланова из других градова сам поступак гласања за измене и допуне Статута обави на начин описан у члану 32. овог Статута алинеје 3 и 4.
Члан 86.
По усвајању предлога измена или допуна Статута на Скупштини, пречишћен текст Статута се доставља надлежном органу ради нове убележбе у року од 15 дана.
Члан 87.
Поступак утврђен за доношење Статута, осим обавезе достављања надлежном органу примењује се и за доношење општих аката које доносе чланови Друштва на Скупштини.
Члан 88.
О изменама и допунама Статута и других општих аката одлучује Скупштина на предлог Председништва.
Х ПРЕСТАНАК РАДА ДРУШТВА
Члан 89.
Друштво може престати са радом ако се за то стекну одређени услови:
– Ако се смањи број чланова испод броја који се Законом тражи за оснивање друштвене организације;
– Ако се у дужем периоду не испуњавају циљеви и задаци Друштва;
– Ако се не остваре материјална средства за нужну делатност Друштва;
– Уколико надлежни друштвени орган забрани рад Друштва;
– Када настану и други објективни разлози за престанак рада Друштва;
– Друштво може престати са радом по одлуци Скупштине Друштва, а на предлог неког органа или најмање једне трећине чланства.
Члан 90.
Одлуку о престанку рада Друштва доноси Скупштина.
За доношење одлуке о престанку рада Друштва потребна је присутност најмање две трећине активних чланова Друштва, а одлука је пуноважна када за одлуку о престанку рада гласа више од половине активних чланова.
Члан 91.
Одлуком Скупштине о престанку рада Друштва имовина Друштва се продаје, а после измирења обавеза које је Друштво у моменту престанка рада имало, преостала средстава се деле и предају Друштву за заштиту животоња и прихватилишту за мачке.
Члан 92.
У случају да се Скупштина не одржи из одређених разлога, а Друштво престане са радом и свим активностима, сва имовина Друштва предаје се Друштву за заштиту животиња и прихватилишту за мачке.
У случају престанка рада Друштва, предају имовине извршиће председник Друштва.
Члан 93.
Ако Друштво престане са радом на начин како је то напред предвиђено, председник Друштва је у обавези да у року од 15 (петнаест) дана извести надлежни орган, ради брисања Друштва из регистра.
XI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 94.
Обавезна тумачења Статута и осталих правилника и аката Друштва даје Председништво Друштва једногласно, а у случају неслагања Председништво је дужно да консултује независног и овлашћеног правника.
Члан 95.
Овај Статут ступа на снагу даном усвајања од стране Оснивачке скупштине Друштва, а примењиваће се од дана уписа у регистар код надлежног органа.
Овај Статут је усвојен на оснивачкој Скупштини FELIS SERBICA дана 10. јуна 2007. године у Београду.