Персијска мачка

Уколико сте се одлучили за чување персијске мачке, ових пар кратких савета Вам може помоћи да се информишете који је најбољи начин да задовољите потребе ваших крзнених мезимаца, како би они расли у здравом окружeњу под адекватним условима.

Персијска мачка је идеална за кућног љубимца, пре свега због своје дивне мирне нарави, као и због количине љубави коју пружа свом власнику. Ове мачке захтевају доста пажње, једноставно воле када им се посветите, зато треба добро да размислите, да ли сте као власник спремни на такву врсту обавезе.

Персијанери воле простор, потребно им је да имају места и да их ништа не ограничава. С друге стране, ова раса не спада у групу оних мачака које су доста активне, па не морате претертано бринути о скакању, цепању намештаја или обарању ствари по кући. Ова њихова особина их чини зато идеалним љубимцем за држање и у стану и у кући. Треба увек имати на уму да је Ваша персијска маца најсрећнија када је са Вама, тако да није препоручљиво остављати је саму на дуже временске периоде.

Нега

Персијанери су као раса веома нежни, тако да је изузетно важно водити рачуна о следећем:

  • Персијска мачка је животиња коју треба држати искључиво у кући или стану. Дакле не треба је пуштати напоље. За то постоје бројни разлози од којих су најважнији то што су веома осетљиви на разне болести и заразе. Такође, њихово дугачко крзно се веома лако упрља и умрси што можда не звучи као велики проблем, али касније може довести до инфекције коже и других озбиљнијих проблема.
  • Веома битна ставка код гајења персијанера је свакако правилно одржавање њиховог крзна. Неки минимум кога би савестан одгајивач требало да се придржава што се учесталости четкања тиче, је три до четири пута недељно. Наравно да је пожељно очеткати вашу мацу сваки дан, али уз правилно гајење и исхрану није неопходно баш свакодневно.
  • Мачке као раса животиња, па тако и персијанери су изузетно чисте животиње. Јако је битно да увек има приступ чистој ноши са посипом. Треба напоменути да мачка може да „трпи“ јако дуго уколико јој ноша и посип нису чисти, што уколико се превише често дешава може довести до проблема са цревима и других здравствених проблема. Што се самог купања тиче, маце то јако добро раде и саме, тако да у регуларним условима гајења, немате потребу ово радити чешће од једном у три месеца (изузетно чешће уколико постоји разлог).
  • За сваког љубимца је потребно водити рачуна о здрављу. Најважнији су редовни ветеринарски, пре свега превентивни прегледи. Мора се водити рачуна о редовној вакцинацији и редовном чишћењу од спољашњих и унутрашњих паразита. Овде је битно напоменути, да персијска маца која је редовно вакцинисана и држана у дому пуном љубави, уз правилну исхрану, може да доживи у просеку 15 година а чак неке јединке и до 20 година старости. То је веома дуг период, тако да свим новим власницима ми волимо да кажемо да не узимају себи љубимца него животног партнера.
  • Ми препоручујемо кастрацију/стерилизацију мачака из више објективних разлога. Најважније је напоменути чињеницу да стерилисане мачке имају знатно дужи животни век од репродуктивно активних мачака. Код женки спречавањем репродуктивне активности посредно се побољшава здравље мачке, а по неким истраживањима животни век стерилисаних женки може бити чак и дупло дужи од не стерилисаних. Код мужјака који су кастрирани, предности су бројне, ем што су здравији и дуговечнији, неће по кући обележавати територију и остављати непријатне мирисе, а такоље неће имати нагон за лутањем и сукобима. Резултат стерилизације или кастрације је такав да власници и животиње имају узајамну корист од тога, јер енергију која мачка потроши на терање и тражење партнера се утроше на зближавање са власником.
  • Персијске мачке имају карактеристичну морфологију. Имају заобљене главе, кратке уши, „пуне“ образе, веома често имају преломљене носиће. Због свега овога персијанери имају веома изражено сузење очију. Ове сузе је потребно ватицом навлаженом топлом водом, или 3% борном водом, брисати минимум једном дневно.
  • Свакако једна од најбитнијих ствари је исхрана вашег персијанера. Као и код људи веома је битно да та исхрана буде разноврсна. Мачка је изразити карнивор, то значи да јој је месо основна исхрана. Међутим, код персијанера се мора због здравља бубрега, водити рачуна да храна буде пре свега ph контролисана. Постоје премиум и суперпремиум хране које су комплетне и које могу пружити Вашем персијанеру све оно што му је неопходно за дуг и здрав живот. Опет напомињемо да је битно да исхрана буде разноврсна тако да и ако се хране суперпремиум храном, није добро држати га само на „сувој“ храни, већ треба комбиновати са „мокром“ храном. Од могућности није лоше давати песијанеру месо, али ту постоји неколико правила. Прво никада термички обрађено и зачињено месо. Избегавати свињетину и свињске изнутрице, и гледати да је месо увек свеже. Најбоље се показала исхрана пилећим белим месом и јунетином. Персијанери нису пси и никако нису сваштоједи, тако да се не могу придржавати истих правила као за друге љубимце. Персијанери једу по мало, тако да су то мале количине које нису уопште скупе за приуштити. Имајте на уму да је правилна и разноврсна исхрана далеко јефтинија од ветеринарских услуга. Даље, персијанер увек али увек мора имати приступ свежој води, и крекерима. Мокра храна у виду различитих сосића и конзерви се дају барем једном дневно и увек свеже, а месо уколико сте у могућности једном дневно најбоље касније поподне или увече.

Ово су само неке од смерница, за дуг и здрав живот ваших персијских маца. За сву помоћ, савете, сугестије и информације можете се обратити друштву Felis Serbica путем сајта www.felisserbica.rs као и на контакте чланова друштва наведене сајту.

 

Pripremila: Tatjana Milojković

Pin It on Pinterest

Share This