Svako od nas bi s vremena na vreme čuo neku simpatičnu priču o mačkama, ali da li ste znali da postoje i istinite priče čiji glavni junaci, mačke, i danas žive među nama i poznate su u celom svetu? Takva je i priča o Mačkama iz Ermitaža, istinita, neverovatna, i traje i dan danas…

Hiljadama godina unazad mačke zauzimaju važnu ulogu u ruskoj istoriji. Pominju se u ruskim pričama i bajkama iz drevnih vremena, bile su inspiracija mnogim umetnicima dok su stvarali svoja remek dela. Bile su deo istorijskih dešavanja, članovi poznatih istorijskih porodica i stanovnici istorijskih zdanja od najveće kulturne važnosti. Upravo je to slučaj i sa jednim od najvećih i najpoznatijih muzeja na svetu, Muzej Ermitaž u Sankt Petersburgu.

Muzej Ermitaž u Sankt Petersburgu osnovan je 1754. godine, i jedan je od najvećih, najlepših i najstarijih muzeja na svetu. Sastoji se od 6 građevinskih celina, od kojih je najveća i najpoznatija Zimska Palata, koja je bila i zvanična rezidencija ruskih carskih porodica. Danas, ovaj muzej je dom najveće kolekcije umetničkih dela na svetu, u kome je za dva i po veka sakupljeno više od 3 miliona umetničkih eksponata, iz vremena kamenog doba pa sve do današnjih vremena.

Ali, ovaj muzej nije poznat samo po neverovatnim umetničkim delima i svojom istorijskom ulogom, već i po svojim čuvarima, mačkama. Danas ovaj muzej posećuje 3–4 miliona posetilaca godišnje ali malo njih bude svesno i zna da u prostorijama ispod raskošnih hodnika, galerija, svečanih sala, od sredine 18. veka, pa sve do danas, žive mačke iz Ermitaža.

Zimska palata sazidana je po želji ruske carice Jelisavete I Petrovne, ćerke Petra Velikog. S obzirom da se Zimska Palata nalazi na obali velike reke Neve, sredinom 18. veka žitelji ove rezidencije su se borili sa najezdom pacova i miševa. Iz tog razloga, 02. novembra 1745. godine, carica Jelisaveta je poslala specijalnog kurira u Kazanj zahtevajući od tamošnjeg guvernera da joj pošalje 13 odraslih, najkrupnijih i najzdravijih mačaka, zajedno sa osobom koja će brinuti o njima. Nisu slučajno odabrane mačke iz Kazanja jer u to vreme su Kazanjske mačke bile poznate kao najbolji lovci, veoma krupne građe, mišićavog tela i kraćeg repa, i njihov zadatak je bio da štite carske odaje od pacova.

Katarina Velika, naslednica Jelisavete I Petrovne, bila je začetnik stvaranja impresivne kolekcije umetničkih dela iz celog sveta, i vrlo brzo je shvatila da mačke iz Ermitaža mogu imati značajnu ulogu i u čuvanju muzeja. Mačke iz Kazanja nisu imale potomke jer su sve bile kastrirane tako da je carica naredila da se prikupe dvorišne mačke i usele u dvorac. Sa idejom da slike najvećih umetnika, i druga umetnička dela, sačuva od miševa i pacova, ona je dala naređenje da ove mačke dobiju status službenih čuvara rezidencije. Zaduženo je i posebno osoblje koje ih je hranilo i brinulo o njima. Te mačke su se vremenom razmnožavale i prema nekim istoričarima veruje se da je Katarina Velika zadržala preko 300 mačaka u svojoj rezidenciji.

Katarina Velika je jako volela mačke, imala ih je kao svoje ljubimce i razumela njihove karaktere. Za nju one nisu bile samo lovci i ljubimci, bile su i bića sa karakterom. Tako se, u nekim situacijama, i odnosila prema njima. Prisećajući se, njena dvorska dama Jelisaveta Golovina je u svojim Memoarima zapisala: „Šetajući kroz Carsko Selo, carica je sela na jednu klupu i zamolila me da sednem pored nje. Pričala mi je o njenom ljubimcu, Američkoj mački koju je dobila na poklon od Princa Potemkina, i kako joj je ona veoma privržena. Dok smo razgovarali, ta mačka se pojavila pokraj nas. U pokušaju da je uzmem u naručje ona me je, igrajući se, ogrebala po obrazu. To je caricu jako uznemirilo. Jadna maca bila je zatvorena u kavez i odmah poslata nazad u grad, u Zimsku Palatu. Carica je imala čvrst stav da za mačku sa takvim temperamentom nema mesta u kraljevskim odajama…

Nažalost, kontinuitet njihovog vekovnog života u Ermitažu bio je prekinut tokom II Svetskog rata. Tokom 900 dana opsade Lenjingrada (Sankt Petersburg), od 1941. do 1944., od strane nemačke vojske, u gradu je zavladala opšta glad i iznurenost. Hiljade ljudi je u tim momentima umiralo od hladnoće i gladi i u to vreme se primetilo da mačke polako nestaju. U januaru 1944. godine, ima svedoka koji se prisećaju da je cena mačaka bila 500 rubalja. Kako bi lakše razumeli koliko je to veliki iznos bio, u to vreme kilogram hleba na crnom tržištu koštao je 50 rublji, a mesečna plata čuvara bila je 120 rubalja. To mračno vreme je ove istorijske borce i čuvare pretvorilo u žrtve ljudske gladi.

S obzirom da mačaka skoro i nije bilo, grad je ponovo postao meta i pravo hranilište za pacove i miševe. U tom trenutku u gradu odlučuju da dovedu četiri kamiona punih mačaka, najboljih lovaca iz Jaroslava. Nešto kasnije, dovedeno je još 5000 mačaka iz Sibira da čuvaju umetnička dela u Muzejima i do današnih dana one su neprekidno stanovnici jedne od najlepših palata na svetu.

Ove mačke i danas šetaju Zimskom Palatom i ostalim istorijskim zdanjima Muzeja Ermitaž. Više nije potrebno da love pacove ali su tu da podsećaju na njihovu istorijsku ulogu. Danas ih u Ermitažu živi tačno 74, o kojima brine organizovana grupa volontera zajedno sa osobljem Muzeja, i bez izuzetka poznaju svaku od njih po imenu i osobinama. Svakog drugog meseca oni organizuju prikupljanje sredstava za hranu i medikamente. Ovi heroji na raspolaganju imaju i svoju kuhinju u kojoj se priprema hrana za njih, a otvorena je i mini veterinarska ambulanta za peglede i hitne slučajeve. Ove mačke imaju svoje odaje, namenski njima prilagođene unutar Muzeja. Posetioci ih neretko mogu sresti dok sede u kafeu u Palati ili obilaze podrumske prostorije. Tako danas imamo slučaj mačke Luci koju svakog dana obilazi isvesni gospodin i donosi joj razne poslastice. Sreću se u hodniku Palate kod kafea, i bez obzira što ne postoji mogućnost da je taj gospodin udomi i povede sa sobom, oni se uvek rado sretnu svakog dana na istom mestu. One su danas potpuno nezavisne, neke najviše vremena provode u dvorištu dvorca a neke ne žele napuštati sigurnost podrumskih prostorija Palate. Ukoliko se odlučite da obiđete Muzej Ermitaž znajte da postoji velika mogućnost da sretnete Luci, Tišku, Katiu, Timura, Kseniju, Vasku, Muftočku, Matildu, Stripi, Van Dik, Leru, Graniu,…

Njima je posvećen i Dan Mačaka iz Ermitaža koji se svake godine proslavlja uz razna dečija takmičenja i udomljavanje ovih heroja. A biti vlasnik jedne ovakve mace nije mala stvar… Naime, postoji verovanje da mačke iz Ermitraža imaju neke posebne osobine, da su lekovite. Posebno se to misli na crveno – bele mace za koje se veruje da njihova aura poništava negativnu energiju.

Nadam se da Vam je ova priča dodatno približila taj mačiji svet koji nas fascinira i kome se divimo. Istina je da malo znamo o njima, da su mačke više poštovane i obožavane u dalekoj prošlosti nego danas, ali je istina i da one imaju značajnu ulogu koju ne možemo zanemariti. Mačke iz Ermitaža su heroji jednog naroda, jedne kulture i vremena, i zaslužuju da ih poštujemo i pamtimo, da ih volimo i da im se divimo.

 

Autor teksta: Milorad Vlahović

 

                    

[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]

Pin It on Pinterest

Share This