Dermatofitoza mačaka je gljivična infekcija kože, krzna i noktiju. Najčešći uzročnik je Microsporum canis, ali su moguće infekcije i sa M. gypseumTrichophyton mentagrophytes. Do infekcije najčešće dolazi usled kontakta sa obolelom životinjom, inficiranom dlakom ili ljuspama u ambijentu ili na opremi. Češljevi, četke, makaze, ležajevi, transportni kavezi su potencijalni izvori infekcije ili reinfekcije.

Infekcija se najčešće javlja kod mačića, kod životinja koje žive u lošim uslovima, kao i onih sa imunosupresivnim oboljenjima. U nešto većem procentu oboljevaju mačke sa dugom dlakom (persijske), iz razloga slabije mogućnosti da oližu čitavu dlaku i na taj način eliminišu gljivice.

Na koži obolelih maćaka se obično uočava jedno ili više bezdlačnih mesta kružnog oblika (slika), sa blagim perutanjem po rubovima promene.  Okolna dlaka je izlomljena, suva i lako se čupa. Promene su najčešće lokalizovane na nosu, ušnim školjkama, šapama, kada i nokti mogu biti zahvaćeni. Dugodlake mačke često nemaju mesta bez dlake, već je celo krzno bez sjaja, lošeg kvaliteta i pojačano se linjaju. Kod pojedinih mačaka mogu se javiti i promene na koži u vidu bubuljica i krasti, sa izrazitim lizanjem celog tela (slika). Kao posledica toga nastaju jako zacrvenjene erozije sa ulceracijama. Češanje može biti lokalizovano samo na ušne školjke, kao posledica upale spoljašnjeg ušnog kanala, uzrokovanog sa M. canis. Mačke mogu biti i asimptomatski nosioci infekcije, kada imaju gljivice na dlaci, ali ne pokazuju simptome oboljenja.

Dermatofitoza predstavlja zoonozu, odnosno infekcija se može preneti sa obolelih životinja na ljude. Najčešće oboljevaju deca, stare osobe, kao i one kod kojih je imunitet oslabljen. Na koži se često javljaju promene u vidu okruglih pečata sa zacrvenjenim rubom koji se blago peruta (slika). Lezije su lokalizovane na rukama, vratu, kosi, odnosno na mestima najčešćeg kontakta sa obolelom životinjom.

Sumnja na gljivičnu infekciju se može postaviti na osnovu izgleda promena i mikroskopskim pregledom dlake, ali se definitivna potvrda dobija mikrobiološkim zasejavanjem dlake i ljuspi na odgovarajuće podloge. Najčešće se za analizu uzima dlaka sa ruba promene, a kod onih bez simptoma uzorak se dobija pomoću četkice za zube. Radi se agresivno četkanje cele životinje, pa se dlaka zajedno sa četkicom šalje u mikrobiološku laboratoriju. Porast kolonija se očekuje nakon 14 dana.

Ovo oboljenje kod većine pasa, kao i kratkodlakih mačaka prolazi spontano u roku od 3 meseca. Međutim, pre svega zbog lakog prenosa oboljenja na ljude i druge životinje, kao i činjenice da dlaka u ambijentu dugo ostaje infektivna, uvek se pristupa agresivnoj terapiji.

Neophodno je ošišati dlaku 6 cm oko lezije, a ukoliko se radi o raširenoj infekciji ili kod dugodlakih, najbolje celu mačku. Za šišanje se koriste makaze ili mašinica sa nožićem broj 10, koja ostavlja dlaku dužine oko 0.5 cm. Prilikom šišanja treba biti pažljiv da se ne ošteti koža, jer se na taj način može pospešiti širenje infekcije. Šišanje se obavlja u prostoriji koja se može lako očistiti i dezinfikovati, a ošišana dlaka se neškodljivo uklanja. Simptomi oboljenja se mogu pogoršati u prvih 7 dana nakon šišanja.

Terapija se najčešće sastoji u primeni topikalnih i sistemskih antimikotičnih preparata. Kod lokalizovanih lezija obično se koriste kreme i masti sa mikonazolom, terbinafinom, klotrimazolom ili nistatinom. Aplikuju se dva puta dnevno na promenjenu kožu i oko nje. Kod mačaka sa generalizovanim lezijama neophodna je upotreba šampona ili losiona. Najčešće se kupaju 2x nedeljno i tom prilikom treba biti pažljiv da ne dođe do maceriranja dlake. Na našem tržištu postoji šampon sa ketokonazolom, kao i kombinacija ketokonazola i hlorheksidina. Međutim najveća većina maćaka sa generalizovanim lezijama kao i one sa dugom dlakom zahtevaju sistemsku terapiju. Najčešće se koriste ketokonazol, itrakonazol, flukonazol i terbinafin u obliku tableta ili rastvora. Ovi lekovi se daju jednom dnevno nakon obroka i većina njih se ne daje mačićima mlađim od 4 meseca. Terapija je dugotrajna, često traje mesecima, sve dok se ne dobiju tri negativne kulture uzete u razmaku od 7 dana.

Na tržištu postoji i vakcina protiv mikrosporoze mačaka, ali ona nije pokazala zadovoljavajuće rezultate ni u tretmanu ni u prevenciji ovog oboljenja.

 

Tretman ambijenta

Spore gljivice M. canis mogu ostati infektivne i do 18 meseci u ambijentu, pa je iz tog razloga neophodno posebnu pažnju posvetiti njihovoj eliminaciji iz prostora i sa opreme. Najveći stepen kontaminacije prostora je u slučaju većeg broj obolelih životinja, u odgajivačnicama ili prihvatičištima.

-Neophodno je svakodnevno usisavanje svih prostorija kako bi se uklonila infektivna dlaka

-Za dezinfekciju neporoznih površina (podovi, zidovi, prozori, drveni nameštaj, kavezi) može se koristiti varikina razblažena vodom u odnosu 1:10, enilkonazol ili kalijum monoperoksisulfat. Neophodna je svakodnevna dezinfekcija ovih površina.

– Nameštaj i oprema koji se ne mogu dezinfikovati poput četki, češljeva, grebalica, čebadi, posteljine se uništavaju

-Tepisi koji se ne mogu ukloniti se dezinfikuju parom. Da bi se ubile spore gljivica temperatura vode mora biti iznad 43.3°C. U cilju efikasnije eliminacije infektivnih spora u vodu se mogu dodati i dezinficijensi poput hlorheksidina ili varikine.

-Svi sistemi za ventilaciju, hlađenje ili grejanje se moraju temeljno usisati i dezinfikovati.

-Ljudi koji ulaze u prostorije treba da nose jednokratnu zaštitnu odeću, kao i navlake za obuću i glavu. Neophodna je i dezinfekcija ruku.

 

Tretman gljivične infekcije u odgajivačnicama

 

Uspešna eliminacije gljivićne infekcije iz odgajivačnica ili u slučajevima kada se veći broj mačaka nalazi u jednom prostoru, zahteva agresivnu sistemsku i topikalnu terapiju, zaustavljanje odgajivačkog programa, sprečavanje unosa i iznosa mačaka, dekontaminaciju prostora, kao i izolaciju svih ljudi koji dolaze u kontakt sa mačkama. Ovakav postupak je komplikovan i vrlo naporan i zahteva značajna finansijska sredstva. Takođe, izostaje i zarada od prodaje mačića, a mnogi odgajivači se plaše da će izaći na loš glas.

Tretman u odgajivačnicama se može sprovesti na 3 načina.

Prvi, koji je najmanje popularan uključuje kompletno izmeštanje svih mačaka, decontaminaciju objekta i vraćanje samo onih koje su pokazale tri negativne mikološke kulture sprovedene češljanjem dlake sterilnom četkicom za zube.

Drugi način zahteva terapiju čitave populacije mačaka u odgajivačnici i sprovodi se na sledeći način:

 

  1. Uraditi mikološku kulturu svih mačaka pomoću četkice za zube
  2. Izolovati odgajivačnicu. Zabranjena je prodaja mačaka, dalje parenje, izvođenje na izložbe i unos novih mačaka.
  3. Mačke kod kojih nije dijagnostikovana gljivična infekcija i ne pokazuju nikakve kliničke simptome se izoluju i kupaju dva puta nedeljno antimikotičnim šamponom.
  4. Sve pozitivne mačke, kao i one sa kliničkim simptomima se smeštaju u kontaminiranu sobi i šišaju se (neophodno je ošišati i brkove). Šišanje se sprovodi u prostoriji koju je lako dezinfikovati, a ošišanu dlaku treba spaliti ili je odložiti kao infektivni materijal. Mačke se šišaju svakog meseca dok se ne eliminiše infekcija.
  5. Svim obolelim mačkama treba uraditi krvnu sliku i biohemiju, kao i test na FIV i FeLV. Početi agresivnu topikalnu i sistemsku terapiju, uz mesečno prećenje parametara krvi.
  6. Dužina tretmana je različita i varira od nekoliko nedelja do nekoliko meseci (minimum 12 nedelja). Dlaka za mikološku kulturu se uzima na svake dve nedelje. Mačke kod kojih su se svi simptomi povukli i imaju dve negativne mikološke kulture se mogu prebaciti u čistu sobu. Od njih se uzima i treći uzorak nakon 7 dana provedenih u čistoj sobi.
  7. Tretman u kontaminiranoj sobi se nastavlja dok se sve mačke ne izleče i ne prebace u čistu sobu. Kontaminiranu sobu je neophodno dobro očistiti i dezinfikovati.

 

Ukoliko nije moguć tretman svih mačaka u odgajivalnici, ili su vlasnici zainteresovani samo za prodaju mačića, može se sprovesti samo tretman mačića.

  1. Odvojiti sve mačke koje učestvuju u reprodukciji od ostalih
  2. Ošišati i topikalno ih tretirati dva puta nedeljno
  3. Kada se omace, majke tretirati itrakonazolom
  4. Odvojiti mačiće već sa 4 nedelje i izolovati ih od ostalih mačaka
  5. Sa mačića uzeti dlaku pomoću četkice za zube i poslati je na mikološku kulturu. Do dobijanja rezultata sprovoditi topikalni tretman kod mačića (lime sumpor i enilkonazol). Ukoliko je rezultat pozitivan tretirati mačiće itrakonazolom.
  6. Mačiće ne treba prodavati dok se ne dobije negativna mikološka kultura.

 

Preventiva

Prevencija novih infekcija u odgajivačnici uključuje izolaciju novih mačaka, kao i onih koje se vraćaju sa izložbi, i povremeno uzorkovanje dlake za mikološku analizu. Sve mačke koje ulaze u odgajivačnicu treba pažljivo pregledati, uzeti uzorak dlake za analizu i preventivno kupati do dobijanja rezultata. Idealno bi bilo da se smeste u izolovanu prostoriju i ne mešaju sa ostalim mačkama do dobijanja negativnog mikološkog nalaza. Takođe, da bi se smanjilo rasejanje ne bi trebalo da bude posetilaca tokom perioda izolacije.

Izložbe mačaka predstavljaju veliku pretnju jer je vrlo teško prevenirati kontakt sa sporama dermatofita. Idealno bi bilo da se mačke češljaju u prostoriji gde nema drugih mačaka, i da se ne koristi tuđa oprema. Transporteri bi trebalo sve vreme da budu pokriveni.

Autor: Natalija Miličić Matić 

Ambulanta za kožne bolesti

Fakultet veterinarske medicine, Beograd

 

Pin It on Pinterest

Share This